Дело

КРИТИКА II БИБЛПОГРАФИЈА 4 ! ( преко једвог Кашића илн Микаље шш Дсла Беле (за чудо, ва Белоетенца п Јамбрешића се емиловаој, док је иоменуто бар по нмену много незначајнијих. Тако је п у новијој књижевности. Тако ннр. један за упапређење народнога образовања школом п недагошком књнжевношћу тако заслужан књижевнпк, какав је бпо 11в. Фплпповић, по схватању нисна ове нсторије књижевностн никако нпје могао одржати превагу ма над којим аутором осредње свешчнце незначаЈнпх песама. Како се мало говорн у овој књизн о Шулеку! Газуме се, оп ннје градио стихова, чему се др. Шурмин ц сам чуди. Како се мало чпталац иоучава о великом критичарскоме дару Ил. Руварца, који је као исторнски нстражпвалац једнак са Рачким. Што никако нису поменути . Буба Ковачевнћ, Нанта Срећковпћ, Карић и многн другн, са истога је ваљада разлога. Ко бар донекле познаје подстрекаче културнога жпвота, коме је ередиште Загреб, чудиће се што нека имена, као ннр. Аптун Старчевпћ, нису никако, Друга нак, као нпр. Перковац, Мншкатовпћ, једва поменута. Прп оскудицн монограФских истражпвања лако ће се појмитп, што су поједини деловп овога дела, према стању претходнпх радова, испали врло неједнаки. Првп део ове књпге у опште је одвећ оишпран према новнјем времену, које бн тек иоглавпто могло прпвући шире читалачке кругове. Најслабија је страна овога дела новија српска књижевност. Овоме одсеку потребна је прерада пз основа. Нз самога излагања види се, како Је ту непоуздано знање ппшчево, како је несамостално његово суђење. Очпто он сам нема заокругљене слике новије српске књнжевностп, па како ће је датн читаоцу ! Ја пе узпмам у обзир такав Јарзиз са1аш1 (омашку пера), као шго је стагтње Божидара н Богољуба Пеграновпћа у једну личност (стр. 282). Али ређање поједпних песника, без обзира на њпхову упутрашњу везу, без наглашавања њнхових сродних односа, могло би бити много много боље. Како сс ннр. Владика Нетар може ставити у еиоху од 1847. до 1868. годипе и да се тако далеко одвоји од Снме Милутнновића, када онн обојпца један као старпји други као млађи припадају истој епоси са неким сродвим цртама н додирним тачкама? Зар не осети писац незгодуу када је Бранка Раднчевића сгавпо ире Владнке Петра п када о др. Јов. Суботпћу говорп као о песнпку који се јавља иосле Бранка?! Камо ту литерарно-нсториске, камо стварностн верне везе? По каквој се логнци Факата Лаза Косгнћ помпње са два баиална израза тек на стр. 290., тј. носле обојице Илића (Војислава и Драгутина) п целе Фаланге млађих песннка? Како се о Андрн Гавриловпћу може говориги пре Лазе Лазаревића? Чпме ће писац оправдати што прво говори о Мплпћевићу као ириповедачу, чије су „Зпмње вечерп* нзншле годину дапа после смрти .Бубишнне, па тек опда о Љубиши, који је тако дошао међу млађе приповедаче, где му пије место; њега је у оиште ваљало више примаћи Црпој Горн. као што је нир. Матавуљ са својим најбољим радовпма Далматинац, као што је Вук Врчевић био израз Херцеговпне нтд. У опште нема ннкакве поделе у новнјој књп-