Дело

478 Д Е Л 0 жевности нити географске (мислпм по садржини геограФске, а ова се по правилу подудара са пореклом самога песника, пошто ће овај махом узети оипсе предела п људп пз околине свога најстаријега и најбољега познанства), нптн по правцу укуса и школовања; већ се све прича у нај-‘ шаренијој мешавинп, чак н без довољнога обзира на хрополошки ред Нпгде се не претресају заједничке мпслп воднље, нигде идеали ко.ји су одушевљавали представнике књижевности, нигде утнсци које су опп изазвалп у савременика. Када чнталац књигу прочита до краја, тек онда не зна, на шта му она множипа нмена писаца и њиховпх дела, да ли је српско-хрватска књижевпост каква сила и како се ова огледа у друштву? Да ли је пзвршила какву васпвтну, нросветну снагу и у коме правцу? Да лн је у стању, да станемо на наивно гледиште пишчево, да веже, прпвуче и забавља друштво? Исто се тако слабо виде разни утицаји под којима је књнжевпост била у појединим периодама. Једном речју, у овој се књпзн не види никакво удубљивање у предмет, не оцењују се разумљпво добре и рђаве стране српско-хрватске књижевности. Пошто на послетку ипак морам ножелети, да ово дело, у недостатку бољега, нађе много читалаца, рад сам да писцу, који је још млад и подобан за образовање, ставим па душу мнсао, да се мало више удуби у свој задатак; та он не сме иревидети, да тиме узима на себе велику одговорност, да не бп у својпх чпталаца нзазвао погрешнпх судова и гледпшта, да номену многих заслужних људи из старијега и новијега времена дугује правичност н непрнстрасиост п да се и нрема савременнцпма мора врло чувати, да подстиче неосповану сујету. Још више него лн недостацн у појединостима, у које нећу даље да улазим, непријатно ме дира нерешљпва противуречност, нреко које не могу мпрно ирећи, између неколико иута у уводу паглашенога тврђења да су Хрвати п Србп један народ са једпим језиком — а тога би се наладпјума требало да држе свн Хрватп н Србн — и с тнм никако не сагласиом обрадом књижевности овога јсдпога народа као две сасвим подвојене величиие. Где је ту неистина и неискрсност ? Требало би да се уздржим од критике ове очигледне противуречности, пошто су, како мн се чпнп, оцењпвачи овога дела сложнп са тим, бар сс не сећам да сам чнтао, да је ко прнговорио томе. — У ствари, коме данас све гласннји изрази мржње само донекле допиру до ушију — а ја признајем да сам само летпмично познат с овим цветовима мржње —, ко иосматра подвајање н одвајање које се врши на свима пољима јавнога и друштвенога жпвота, томе ће у првн мах тешко бптп да всрујс, да нма пред собом •етничку и духовпу целину. Али не ваља заборавитм да је исторпја књижевностп одређепа да обухватп нешто внше него ли једну једпну епоху. Једној еносн, која можда збпља даје обнлпо иовода за нодвојену обраду, могу претходптн нли следовати друге и то такве, у којнма се не може оправдатп пред хладним суђењем нодвојењс са еФСмерпих околности. 11