Дело

Г> Е Л К Ш К Е оштро те мораде дати оставку, оставити проФесуру, да се више никад у њу не иоврати, II од гога доба па за четрдесет година овај неуморнп раденик није пропустио ни дана а да не напише који чланак или држи предавање у каквом позоришту иариском. Као журналист Сарсеј је писао готово о свачему. Природност и здрав разум који се нарочито огледао у његовим чланцима стекли су му многе читаоце, али не увек и нобеде, јер је често бивало деликатних иитања гдс здрав разум није довољан. Али најглавније поље рада биле су позоришне критике и предавања. Сарсеј је први, који се у својој драмској критицц једино служио искуством и само оним обилатпм, иотпуннм искуством које је био стекао гледајући позоришне комаде иреко тридесет година, гледајући их и уиоређујући их. Тако је постао с вршени естетичар те драмске вештине. Све његове теорије основане се једино на оном иростом: „Зашто је то тако?м, а одговора је налазио у свом зрелом посматрању и искуству. То је чннило те је писао само оно што је потпуно разумевао, а то значи врло много. Поњему иозоришни комади су иисани да буду игранн, и то не нред шаком естетичара већ пред многобројним светом мушким и женским. Та публика хоће да се занима, с тога траже у комадима радње, и то једну радњу, јер би иначе њена пажња била растурена на впше страна, што бп било неугодно. Она воли изненађења, јаке сцене; тражи да порок оц врлине буде одвојен и да песник према томе тачно окарактерише своје личности. Међу овима мора бити најман>е једна која ће бити симпатична. Публика није несимистична и претпоставл,а најтрагичније страхоте каквом мрачпом посматрању једнога песимиста. Воли штогод што је весело, узбудљиво, велико,чи то све много веће да је но штоје у природц. И један комад, ако хоће да да. илузију стварности, мора бити начињен по тим правилима која публшса захтева. То су пеколике опаске дуге Сарсејеве практике, које се на нрви поглед чнне грубе, иеиотиуне. Ну Сарсеј је у позоришту гледао вештину, писце позоришних комада као вештаке. Јер ако тражпмо гачну анализу осећаја, да се дубље нроникне у лушу човечју, тражићемо то код песника, романонисаца, критичара и философи. Франсиск Сарсеј је био још и писац, и оставио је неколико романа, од којих да поменемо : „Невол,е једног кинеског чиновнпка“, „Опсада Паризам, „Успомене из мдадости*', „Успомене из зрелог добаи и т. д. Ирема тестаменту који је Сарсеј оставио, тело му је спаљено у Паризу. Александар Венл. — Прошлога месеца умр-оје у Паризу доета познати писац и новинар Александар Веил, од кога имамо на српски преведено Десет месеци француске Револуције 1848. Ро^ен је у Ширхову, у Алзасу, 180!., од сиротне јеврејске иородице Као ђак по немачким универзитетима. ночео је радити на ФрашсоФилским листовима у Лајпцигу, Келну и Штудгарту. Дима отац и Жерар де Нервал, који су познали младога писца у ФранкФурту, привукоше га у Париз, и одведоше у књижевне кругове, где је својим духом и ученошћу стекао убрзо угледа. Он иоста један од најодличнијих новинара Француских, радећи час с Лујем Бланом, час са Жирарденом или де Женудом. Уносећи у пролазна дневна пита1ва и у политику сићушних интереса и амбиција одличпе особиме и историка и стилиста, он ио мало напушта новинарство и почиње се искл»учиво бавчти чисто књижевним студијама. Од Јвега је остало на педесет свезака романа, биограФИЈа, исторнјских студија и врло знатних библијских ексегеза. Најпознатпја су му дела : Ш$1оптз с1с уШа&е, СоиГ0Ш10, ЕтегаиЈе. биегге (1ев раувапз, 81 ј’ауаЈ8 ип Шз а е1е\гег, КеУо1иПоп с!е 1848, и многобројне брошире, већином под насловом: Мев ћаћаШез и Мез еопГегепеса аи еаГе Ле МасЈпсК