Дело

Л Е Д 0 492 ради ове расправе имао при руци готово сву словенску. нарочнто сриску стручну књнжевност. Злочнни иротив вере у Руспји. — Познати ^ранцуски масопис Агг1иуез сГ АпПхгоро1о^1в сптхпеИе итд., којн већ од 14 годпна излази у Лијону, доноси у свесци од 15. маја расираву чувеног нетроградског проФесора Тарновског „Иез сптев соп!ге 1а геИ&чоп еи Еизз1еи, на коју свраћамо пажњу. — У истој свесци је и чланак Е. Френкела : Иез сиггесПопз согрогеИез еп Еизз1е. 1?ех1га|1Шоп еп 8ег1>1е. — Под овим натписом изишао је у париском Јоигпа1 Ји ЈгоЕ 1п1етаНопа1 рпуе е! Је 1а јипзргиЈепсе сотрагее, који издаје Е^. Киипе, чланак нашег сарадиике Д-ра Мил. Р. Веснића. 1Ме 81га1*8:е.че1/^е1)1т{** Лег (хе^етуаг!. Од овог врло корисног дела, о чијој је првој књизи бидо помена раније у нашем листу, изишла је сад и друга, у којој је Еривично араво ваневроаских држава с допунама к првој књизи, у колико су се оне за ових пет година показале потребне. — Ово се дело издаје под заштитом Међународног Удружења за Кривично Право. Првајекњига штампан* и Француски ; друга је изишла само немачки. Допуна има и с ногледом на наш крив. законик. Важније су нарочите допуне за Бугарску од г. д-ра М. Ст. Шишманова с погледом на нови кривични законик у кнежевини. О овоме новом бугарском законику треба видети и чланак Пацкови11а у Ееуие (1е с1гоЕ 1п1егпаНопа1 е! <1е Бе&гзШлоп ^Сошрагее књ. XXX (1898), стр. 610-619РАЗЛИЧНОСТИ Астрономске белешке. — Јуни 1899. 1. Дан траје (са сутоном и прозорјем): 1. јуна 17 с. 00 м., 10. јуна 17 с. 01 м., 20.јуна 16 с. 57 м , 30. јуна 1*» с. 42 м.: — Најдужи дан је 10. јуна. 2. Сунце у Београду 1. јува излизи у 4 с. 15., а залази у 7 с. 4 • м 10. јуна излази у 4 с. 16 м., а залази у 7 с. 50 м. 20. јуна излази у 4 с. 20 м., а излази у 7 с. 47 м. 30. јуна излази у 4 с. 27 м. а залази у 7 с. 43.: 3. Месец. Ирва четврт 4. у 11 с. 9 м. пре иодне : пун месец 11. у 3 с. 42. ио подне; последља четврт 18. у 6 с. 7 м. пре нодне; млад месец 25. у 9 с. 57 м. ио иодне. 4. Планете. Овога месеца Меркур се нс види. — Венера се све већма приближава Сунцу. — Марс јс у констелацији Лава, али је неиодесан за иосматрање. — Јуаитер је у Дјевици, најподеснији је за носматрање до поноћи. — Сатурн је у Змијоноши (заиадно). — Уран у Скорпији I на југу). — Неатун се н* види. 5. Палалпце. — Треба их при ведрим ноКима мотрити: 1. јуна, тада су брзе и остављају дугачак траг ; 3. јуна су брзе и слабе; 8. и 14.. 22. и 26. јуна су брзе с дугачким трагом ; од 24. до 30. јуна су врло споре. 6. Звездано небо. Око зенита: Лира, Лабуд, Херкулес. На северу: М. Медвед (с Поларом), Змај и КеФеј На истоку: Андромеда, Пегаз, ДелФин, Водолија п КасиоиејаНа југу: Орао, Козорог, Стрелац, Скорнија, Змијоноша. На западу: Вел. Медвед, Боотес. Змија, Геразије. Дјевица (ишчезава). 7. Особене аојаве. — Летња соЛстиција аочетак лета — 9. јуна у 5 с. 12 м. после иодне. — Тотално аомрачење месеца, које се код нас неће видети, биће 11. јуна. Видеће се на Великом Океану, у Аустралији, у Азији, на Индиском Океану и на обалама источне Африке. Јеленко Михаиловић. 0 путовању по Инглеској Афрпци саопштавају Боало и Уолес последље априлске недеље, краљевском географском друштву у Лондоцу, занимљиве појединости. Њихово путовање Оило је по висоравнк између Њаса и Тангањика језера. Капетан Боа*го изучавао је нарочито племена што тамо станују и нашао је да су та племена у душевном развићу много напреднија од урођеннка на западној обали. Уолес је пак испитивао *. дз ли се унутрашњост Африке исушује, и нашао једа велика баруштина Моеро бива све мања, а ниво Тангањика-језера све је нижи. Пошто је тајкрај доста велики, око 25—30.000 квадратних миља инглеских, то је исушивање врло важно за насељавање, јер му је висина над морем 4000 стопа. и с тога је врло здрава за становање. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Франсиск Сарееј чувеви журвалиет и критичар Француски умр-о је 5. маја ове год.. оставивши за собом славао и можда најноиуларније имеу драмској критици. Радећп неуморно и готово нола века,умео је себи стећи симпатије у свим друштвеним Ј)едовима. Чигао га је свако ко се иоле бавио том забавом која највише поучава: иозориштем. а због ириродног и јасног стила, стила који је н најкомнликованија питања умео да учини врло простим, иостаде Сарсеј убрзо иародни-м критичарем. Сарсеј се роди^ сентембра меееца 1828 године. Носле славно свршене гимнасије, где је добио многе награде, буде примљон у Нормалну школу з.чједно са Теном и Едмоном Абутом. Од 1851 —1858 био је ироФесор гнмнасијски но многим варошима у унутрашњости Француске. Тада је иочео да пише чланке ио ноиинама политичким, али перо му беше