Дело

Д Е Л 0 фрама, које вади из књига и са упутнице, за тим иодвуче дебелу линију, сведе суму, удари печат и пружи га аги. „Има да доплатиш још толико и толико за порезу“ дода при том ради објагањења. Ага спорим кораком одлази и на улици сусрета свог сељака, који се размануо рукама, и чисто би, да има крила, полетео да што пре поднесе порезнику упутницу на исплату. „Пореска каса без одлагања исплаћује откупну цену‘- с повишеним гласом причаше нам чиновник ову процедуру, кад ' нас кроз Фабрику нровођаше. По гласу се његову могло впдети, како се ноноси и са својом струком, и са пореском управом, и са целом окупацијом, што је тако примеран ред уведен тамо, где је пре тога био хаос, и где је нарочито порезник био иоследњи чиновник , о ком је најмања брига вођена. Но при свем хвалисању реда и поретка, требињски дуван данас, ни из далека се не може сравнити у Финоћи с нагдашњим дуваном, који је гајен за време ту.рске владе без икаквих правила. Истина боја му је данас лешна, па се ситније и крижа. Кад шаком захватите данас крижан требињски дуван, осећате иријатност, као кад руком ухватите за густу, русу косу. Сви захтеви задовољени су данашњим требињским дуваном, само онај најважнији, који код дувана чини све, његов укус, говори као неиогрешни зналац: да је био и битисао! Али је и произвођачима дувана ишло пређе боље. Жале се јако на финансијске органе, који свакоме од њих по неколико пута преко године претресају кућу, тражећи да ли нема внше дувана но што сме имати. И најмањи део, за којп сумњају само да је неправилним путем прибављен пријављују, а свака пријава њихова доноси 2 Форинта казне. Многима те казне поједу сав дуван. Финансијски стражари добијају трећи део казне од сваке пријаве и зато су тако неуморни у хвагању свакога, у кога ма цигару дувана нађу нреко проипса. Иа крају крајева дуванска производња, што је под окупацијом заведена. таква је, да се херцеговачки произвођачи од Требиња до Отоца снремају да напусте гајење дувана и да иол.а засеју обичним усевима.