Дело

ДВАДЕСЕТОГОДПШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 73 (Радничке наднице у требињској Фабрици дувана ове су: Деца добијају 40 крајцара, женске 50, људи 60 — 70, надзорници 90, а контролори недељно 8 до 10 Форината). Решен да ништа не прећутим што служи окупацији као добра сведоџба, и чиме се окупатори сами поносе, рећи ћу коју још о култивисању Ластве и Суторине. Та места ја нисам походио п зато мо.рам усвојити оно, што сам од њих чуо и читао. Хајнрих Ренер прича о обојем тим местима права чуда. Ластва лежи 14 километара од Требиња на самој црногорској граници, на земљишту негда немирних Кореничана. Ластва је мали* рај. То је примамљива доља, која лежи 770 метара над морем. До пре мало времена ту је била пустош. Становништво није могло на голом стењу да се исхрани, зато се често бунило да на тај начин дође до хлеба. Године 1892. је пскрчено у Ластвп 40 хектара земљишта за винограде п вотњаке. Подигнуто је пет пољопривредних зграда, усечен је подрум у камену и озидано је пет кућа за виноградаре, свака за по две породице. Тај посао је свршен у јесен 1893, и стао је 25.000 Форината. Сваки виноградар добио је стан и ’!, јутра земље, која ће после 10 годпна бити његова својина. Осим тога свака породица добија 15 Форината месечно и по 50 крајцара дневнице. Сваког дана раде. Обрађивање и засађивање земље лозом и воћкама стало је 70.000 Форината. Кад се узме да је 30 хектара под лозом, да сваки хектар годишње роди у средњу руку но 40 хектолитара, а хектолитар вина да се продаје по 18 Форината, излази годишњи приход око 21.600 Форината. Кад се од ове суме одбије 11.600 на трошкове остаје чиста добпт 10.000 Форината, итто износи 14 на сто на уложени канитал. Допуштамо да је све тако као што овај хвалиша окуиацпје износи. Па и у том случају влада је иогрешила, јер је она од Ластве направила мађарску колонпју. Противностн и неједнакости је у окупираним земљама п иначе доста и одвише, те је за осуду, кад се оне још умножавају. Требало је водптп рачуна о праву и првенству домородаца. Од њих је требало изабрати неколико и послати, ако је потребно било, некуда, где се рационално гаје и негују