Дело

сила гази слабијега; ип еФемерним успесима полптичкнм: није ни боштством за којим чезну многи; — већ једино тешкпм научним радом својим. Далеко од вреве велико-варошке, у скромној кућнпи својој, у једном селу близу Лондона, као какав пустињнк, живео је Дарвин у мнру п тишини, у веселом кругу своје породиде, задовољан ц срећан што цео јкпвот свој мо/ке посветити науцп, коју је тако много волео п уважавао. С тога је за њ’ и могло да се каже, у надгробној беседи, — кад су га у нантеону Пнглеском, у Уестминстерској цркви сарањпвали, поред великог Њутна, — да од Њутна нема човека којп би се са њим могао изједначптп по резултатима својих радова, и да је само Дарвину бпло суђено да се уздигне н изједначи, са својим^велнким земљаком. II збиља, Дарвнн и спада у оне ретке ђенијалне људе, који су сав жпвот посветилп решењу једног великог пнтања, које је од вајкада занимало 'велпке људе свију времена. Шоиенхауер умесно вели: да је све културно развнће човечанства дело неколиипне изабранпх лнчностн, које се с врсмена на време јављају у свету, да бн га спасле од дивљаштва и глупости. — II Дарвин је био један од тих изабраника, којн одиста спасавају свет од глупостн, и ако се он у једном писму Саенсеру (од 10. јуна 1872. год.) изражава: како није никад веровао, да велнкн људп утичу много на иапредак света. Али ма како узели, п поучно је, и занпмљиво, познатп живот таквог једпог умног велпкана, који је својим ориђпналним идејама н назорима, направио преврат у науци, и окренуо тумбе сва мпшљења која су владала о разноликости органској н развићу , као н о иореклу човековом. Нрајер — онисујући жпвот Дарвинов*) — вели: да он нпје специјалпста ни у Геометријн, пн у Зоологпјн, нн у Ботаници, већ он потнуно овлађује све трп науке. Он има у себи све благо природно - историјског знања. Дарвин је бистрнном свогаума, орпђиналнпм идејама,**) а прн том радећп неуморно, заслужио да стане упоредо са најђенијалнпјим људнма свнју времена., Ако је тачна она Кетвешева пзрека: да велпкп човек нпје само онај којп има много идеја, већ који има једно убеђење, то је Дарвнн* пмајући обоје, био одиста велнкн човек. Велики мислилац, пажљив носматрач, вредан радннк, а уз то скроман, — особина којом се махом одликују велики људн, — он је пзазивао поштовање п дивљење својих савременпка. Сама појава његова нзазивала је поштовање, »нико — велп Хексли — нпје могао, ко је говорио са Дарвином, а да се не сетп Сократа.* Многи су писали биографију Даршшову, алн најбоље је оно игго је он сам о себн напнсао; његова автобиограФија — велп један његов *) *'||лг1е8 1)аг«1п. Е1пе 1по§гарћ18сће зНгге уоп РгоГ. IV. Ргауег. У Козшоз-у аа 1878 год. бггЦпћШопзћеН; хит 70 ОећигШа&е Сћ. Рап\1п.“ стр. 344. * *) Како је био ориђиналав н ванредно нажл,ив посматрач, види се најбо.ве и из једног извештаја који је штампан у „Журналу геолошког друштва^ за 184(3 год.: стр. 20—30: о финој арашини која чесго иада на ла!је у атлангском океану !