Дело

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВНН 87 рускп бнограФ — не одлнкује се опшнрношћу, нпје развучена, не бавн се споредннм стварима п ситннцама ; она је кратка, дише скромношћу и искрепошћу, врлпнама које су тако днвно красиле карактер Дарвннов. Син његов Францис изнео пам је у опшпрној бнограФИЈи свога оца*) • пе само автобнографију његову, но п сву препнску коју је пмао 'са својом породнцом, и својнм научним прпјатењпма. Ирелиставајући све то, ми видимо да је Дарвии био познат са свима велнким људима свогадоба: Хергил, Хумболт, Бокљо, Лајел, Хукер, Спенсер, Декандол, Карлајл, Мекулај, Грот и т. д. све су то билп његовп познаници, п са свима је готово био у пријатељским односпма. У ствари Дарвин ннје пмао личних неиријатеља, већ само другове, јср ннкад ни о коме није рекао ружну реч; био је мпран и толераитан спрам својпх научнпх противника, које је ц нехотпце морао изазвати својом епахолном теоријом, па их и сам извнњава говорећц: „моји су назорн често ружно извртанн, са горчином нападани, и иодсмеху издагани, алп то ,]е мислим већином V доброј намери рађепо.м Хладнокрван и до крајности учтив сарам нааада иротивничких, искрен и љубазан сарам свакога, а скроман сирам својих научних радова, и без икаквих аретензија, ето ТО су биле гдавне особпне његова племенита карактера. Е Краузе у својој усноменн на Дарвина — поводом смрти његове — вели за њ: да он није привлачно к себи противнике снагом свога духа, нп оштрим носматрањем, нити својом јаком логпком, пе свим тпм: већ највнше савршенством свога карактера, животом душе своје, неуморнпм радом, нздржљнвошћу и пажњом у закључцнма, својом благошћу н помирљнвошћу, својом отвореношћу, скромношћу, п доброгом срца свога. А његова доброта, илеменнтост, и колегијалност, најбоље се огледа у замисли и покретању да влада одреди Уолесу (\Уа11асе) пензију, ту су његову замисао прихватилн ирпјатељи његови, п усиели су. II кад му јс Гледстон јавио да је Уолес добно непзију, тада Дарвин иише Фиисеру (7 Јануара 1881 год.): „како је ван редно љубазан Г. Гледстои, да је у данашњим ириликАма добио времена да ми ппше. Драги Боже, како сам радостан.“ А кад је у новембру 1880 год. била поплава у Бразилији, његов пријатељ п чувенн природњак Франц Милер једва јс живот спасао, Дарвин чпм је то чуо, одмах је његовом брату Херману Мнлеру иисао, обећавајућп новчану помоћ бајаги за набавку књига и инсгрумената, а у ствари да га материјално нотпомогне. Умеспо је дакле рекао за њ један његов бнограФ Вилхелм Белше, да је он ^тиаични иџедставник најблагороднијег човечанства у деветнајестом веку * **)*Ј Тће Ше иш1 ИеПгез оГ Сћаг1в Бапујп \у1ћС ап Аи1оћл>§гарћ1са1 сћарГег. ЕсШеЗ ћау Мз 80п Егапсхз Багтп. 3 уо1: ИопЦои Миггау. 1887. Немачки превод: Бећеп ши1 ВпеГе уоп Сћаг1ез Багти тИ еГпет зе1пе АиГоМоегарМе епГћаИепПеп СарИећ Негаи8§е§ећеп \топ зешет Зоћие ЕгалеГз Баглујп, Аиз Јеп Еп^Исћеп ићегзеГгГ \гоп Ј. У1с1ог Сагиз. I, II, III В<1. ЗГиН^агГ. 1887. **) Сћаг1ез Баг\\т. Е1и ЕећепбћПЈ уои IV 11 ћ е 1 т Вб1зсће. Ве1рг1§ 1898.