Дело

90 Д Е Л О „Кад сам изишао нз шкоде, ја ннсам према мојнм годинама био нн горн ни бољи од мојнх другова, а мислим, да су сви моји учитељн, па и отац, сматрали ме као обична дерана, п испод средње умне способпости. На моје иоиижење, отац мп је једном рекао : ,ти се нн за шта друго не интересујеш, ио да пуцаш, да ваташ исе п нацове , и ти ћеш бнти на поругу себи н иородици‘.“ „Сећајући се колико могу карактера мог за време школовања , то би V овом иериоду, једина особина по којој би се могла оснивати нека нада на боље, била моја жива радозиалост и задовољство, велика ревност за све, што ме ма колико пнтиресује, ц велнка радост за разумевање ма какве комплнцнране теме или предмета. Приватни учитељ показивао ми је Еуклида, и добро се сећам оног интезпвног задовољства, које су ми правили јасни геометријскп докази. Са истим заеовољством сећам се оне радости, које ми је мој тетак (отац Фр. Галтона) направио, објашњавајући мн принцип Вернијеров на барометру. -Односно других — мимо нриродних наука — склоности и укуса, то сам радо чптао разне књиге, и могао сам сатнма да седим п читам Шекспнрове исторнјске комаде. Читао сам и друга песничка дела тако Томзонова годпшња времепа, Бајронове песме — онда тек изашле — н Скота. Ја ово иапомпњем зато, што сам на моју велику жалост, доцннје у жпвоту, изгубпо све оно ужнвање у појезији и Шексннру. У везн са уживањем у појезнји, морам навести, да се 1822 год. првп пут пробудило у мојој души одушевљење за један предео, кад сам путовао на коњу по границн Уолеса, н ово одушсвљење дуже мн је трајало, но ма воје друго естетично уживање.“ „У првим данима мога ђаковања, један мој друг имао је књигу „Чудо света*, које сам чешће читао, нренирућн се садруговнма о пстинитости тих ирича, и мислим, да је та књига ирва изазвала у меин жељу да нутујем у стране земље, што сам најзад н остварно иутовањем на *Биглу“. У носледње време мога школовања, бпо сам страстан ловац, држпм, да нпко ннје био од мене ревиосинјн у лову на тице. II сад се ономињем даиа, кад сам прву препелицу уловио, бно сам толпко узбуђен, да су ми руке тако дрхтале, те сам једва могао пушку наиунитп. Ова је сграст дуго бпла код мене, п ја сам иостао нзврстан ловац. Кад сам бпо у Кембриџу, пмао сам обичај да иншаним пред огледалом, те тако да нндим да лн добро нишаним*. и т. д. „Од нрнродннх паука, продужио сам да са вслнком ^ревношћу прнкунљам мпнерале, али са свим пс научно,—једино, око чега сам се брииуо, био је мннерал са новнм пменом, не покушавајућп да га класнФИку.јем. Пнсекте сам брижљиво иосматрао, јер кад мн је било 10 година (1819) отпшао сам на једпо три иедсље у Р1аз ЕсКуагЈз, крај обале Уолеса, н веома сам се ннтересовао п пзненадпо, видсв једног великог црног, и једпог као шарлах црвеног пнсекта, пз рода стеннца; на млоге ноћне лсптнре (2у&непа) и једног С1с1пс1е1н, јер свега тога иема у 8ћгорзћГге-у. Решио сам се да ночием тнме, да скуиљам све нисекте које на-