Дело

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВИН 91 ђем мртве, јер кад сам моју сеетру консудтпрао, дошао сам до тог закључка, да ннје право убијати ннсекте ради прављена какве збнрке. Пошто сам ЛУ1п1еб ЗеЊоигпе чптао, радовао сам се, носматрајућн обпчаје тнца, п правећп забелешке о томе.“ ,При 'крају овог мог школовања, мој брат радио је много на хемнји ц направио је био у једној собицн у баштн, са свим леп лабараторнјум са апаратнма нуз то, мени је било дозвољено, да прп већпнн његових експеримената помажем као момак. Правио је гасове н њпхова једињења, а ја сам пажљиво чптао више књнга о хемнји, као на ир. Непгу-а и Рагкез-ов катихнзис хемнје. Предмет ме је јако интересовао, и ми продужавасмо често наше радове, до неко доба ноћн. То беше најбољп део мога образовања у школн, јер ми је иоказат практичнн значај експерименталне науке. Тај Факат, да ми раднмо на хемијн, сазна се на некн начнн у школи, н ношто је то бпо један печувен случај , то менн даду надимак ,гас“. Један пут ме је дпректор д-р Бутлер јавно нзгрдно због тога, што траћнм време па такве бескорнсне ствари“! и т. д. У октобру 1825 год. отпшао је Дарвнн код брата на уннверзнтет у Единбург, где је провео две године учећн медицину, али како ускоро, он стече уверење, да ће му отац нпак оставитн толико, колико му треба удобно. да жнви, то се с тога није нн трудно да озбнљно учн. ПроФесорска предавања била су му досадна, нарочито она о анатомнји човека за чпм је доцнпје јако жалио; као п за цртањем шго није научио. Као медицпиар био је свега два пут при олерацијама у болницн, али је већ при другој тешкој операцији иа једном детету побегао , и не чекајућн да се она свршп, и од тога доба није никако нн присуствовао прн операцпјама, махнув се медпцпне. Адн у то време упознао.је се са некоколико млађих људи, којн су нзучавалп природне науке, н којп су имали утицаја на њ. Ннтересантно је, како је један од њих ОтагД, којн је доцније био проФесор зоологије у Лондопу , једном прилнком са одушевљењем говорно о Ламарку, п његовпм назорима о развићу, али то тада нпје на њ нпшта утицадо. Ире тога — нрпча он — читао је зоопомију свога деде, где су бпли исти назорн псказанн, али такође без пкаква утицаја. Тада пекако учннно је један занимљив пзналазак н читао је у иочетку 1826 год. у „Плиннјевом друшгву“, кад му је било тек 17 годнна! Пзналазак је бно у овоме: да тако звана јаја ПизНа,*) нпсу била јаја већ ларве, јер су имала трепље, и могла су да се крећу. Другп је изналазак бпо у томе: што мала округла тела, која су сматрана за младалачко сгање Гисиз 1огеиз, нису бнла нпшта друго до јајне чауре Реп1о1к1е1а типса1а... Шпннјево друштво бнло је састављено од самих ђака , њега је основао прОФесор Џемзп (Јатезоп), п Дарвин је био ревностан члан тога друштва, које је млого утнцало на њ; бно је такође вредан члан п „Поуа1 МесИса! *) Фамилпја Р1и§1:пЈае, има неколпко видова, који сви живе у атланском океану, средиземном и јадранском мору, и као Мекушци спадају у класу Вгуогоа.