Дело

П0ЛЈ1ТПЧКЛ 11АВН0ТКИК\ 99 воковна држава пе.ма једне опште, државне, воље, општп, државнп, пнтерес; ,јер сталешкп интересп превлађују над осталпма п државнп ауторптет ннје подједнако моћан према свпма редовпма друштвеним. Таква држава нпје имала оно преко потребно једпнство, није иредстав.вала једноставну чврсту органску целнну, нпје имала одређену свесну пндпвндуалност према другпма. Сем тога средње-вековпе државе имале су впше да аигажују своју снагу унутра у земљи, где је била непрестана анархцја, него лп у спољњрј акцијп. Оваква држава није могла одговорптп вишпм културнпм захтевима н мпогострапнм дужпостпма сврјим према развцјенцјем жпвоту. II свршетком Средњега Нека нестаје и државе оваквога карактера. С Новим Веком настаје п нова моде[»на држава. Текјеона „органпзован народ”, плп како Трајчке дефпнпше државу „с1ав аВ ппаћћГш^це Мас1Ц гесћШсћ ^еепНе \Т>1кд* Д[>жава Новога 1>ека п]>едставља органску целпну, потпуну ПНДПВПДУ-У. ле/ е> С развпћем модерне државе створене су све погодбе за појаву пдеје о полптпчкој равнотежи. Истпна п идеја о полптпчкрј равнотежп ннје се одмах јавпла као готова, пзрађена, на самоме почетку Новога Века, већ је требало да протекне нешто впше од једног столећа, да се јавн у свом одређеном облику. II то пз врло простог узрока: што пп модерна држава — крјајесвакако још у своме развићу — нп.је одмах стресла све одлпке средњевековне државе и стекла од једанпут карактерне црте модерне државе. II њој је, као псторнскрј творевппп, требало времена да се формира, да ]>азвп.је сврје тппске одлнке. На јевропском контпненту држава у модерном смпс.ту разви.та се по најпре у Францускрј, — где је највпше погодаба бп.то за победу апсолутне властп. -Јер је апсолутпзам — као претазиа форма — помогао ствараи.е модерне државе упнштпвпш полнтпчку моћ п]>пвилегпсаннх сталежа. II већ први апсолутнп владари почпњу нову полптику у међународннм односима. С[>едње-вековна држава, као што смо поменулп мало пре, више забављена својпм унутарњим питањнма п без чврсте организаццје нпје нп пмала, толико многостраних пнтереса с по.т.а п разнолнкпх односа према другпм земл.ама. Дри.ава Новога Века, као организована целпна, могла .је с внше снаге и пнтереса битп -активна у својим спол.ашњим односпма. Већ под Франсо-а I Ф]>анцуска правп савезе протпв Не-