Дело

мачке т. .ј. пјкгпшу 1\‘арла \' имајућп аа савеанпке Енглеску (Хеирпка \111), папу, па чак и — су.ггапа (Солпмана II), ш? иреаајућн дакле да ступи у веае ни са једнпм неверппком! Спп пак његов Хенрпк II помаже протестапте немачке у борби са Карлом V. Тако савези држава у XVI в. постају обпчни п чести. А кад склапаље и потреба савеза иостане системом по.штичкпм у међупароднпм односима, онда је неминовпо да се мора јавитн п пдеја о полптпчкој равнотежп, чпјп иврав онп морају постатп временом. Пнтересно је да је нрва мпсао о полптичкрј равпотежп спнула такође у Француској. Као што увек бпва, тако ,ј(1 п овде бпло; потреба оваквог система међународне политике осећа.та се чим .је п у осталпм вем.т.ама превладао тпп модерне државе п када су оне једна нрема другрј стале као већ пврађене пндивидуалности, као силпдно органпзоване целипе. Ово нпстпнктпвно осећање потребе нашло је за тпм п свога теоретпчара у Хенрпку 1\’ (1589—1610). Аутептпчпо нпје да .је нлан којп се прпписује Хенрпку 1\’ потекао од њега плн од његовог првога мннистра Сили-ја. Ну споредно је ово снорно историјско иптање, да ли се с правом тај план о ппштој политичкој равнотежи у Јевропи може пршшсатп Хенрику 1\\ већ .је важио што се још опдајав.т.а. Јевропа по томе плапу— „Огапб 1.)еквет“ — чинила бп једну .једпту велнку хришћанску републпку у крјо.ј бп бпло 6 иаследнпх монархија, 5 пзборнпх монархцја п 4 републпке, а све то пошто се Турцп прогнају у Азп.ју. Овим савезом јевропскпм управљао бпједан међународни Сепат, као оно старо грчко Ам(Јшктионско Веће, а којп бп бно нека врста изборног суда, да решава спорове нзмеђу држава п пзмеђу в.тадара п народа. Тако бп се постпгла јевропска равпотежа н оснгурао, па свагда, мнр. Оваква утописка мисао о потпуној полптичкој равнотежи а крја казује читав полптпчкп систем —јавпла се сасвим прпродио у Француско.ј, гада земл.п најразвцјенпјег апсолутнзма, и то као одјек потреба њене спол.ње полнтпке. XVI п у прврј половннп XVII века Француска п Еиглеска спољп.а по.тптпка пмале су једпу циљ: ослабитп Шпанпју и свргнути је с полоисаја спле првог реда, јер пм је оиа онда, била једннп озбиљан такмац и на пољу полптичком н трговпнском. У Шпанијп п Немачкрј пак на престолима беху Хабзбурзи, тако да.је <1>ранцуска бн.та обгрљеиа зем.љама н.пховим. А не треба заборавптн