Дело

нолнтпчкл глвнотк.кл 101 кч.пп.о с*у онда дпнастпчнп пнтереси бн.тп од огромног утицаја по судбнну народа п држава, те је онда лако разуметп тежак ноложај Француске, опкољене вемљама хабзбуршкпм. П беа сумње да је одјек' тежп.а: ослободитп се надмоћностп шпанске п овај утопискп п.тан Хенрика 1\ . Он казује уједно да се потреба полптпчке равнотеже, као регулатпвне политпчке пдеје у међуиародним односима, пнстнктпвпо осећала н да се она морала јавптн са неодољивих узрока. II Француска п Енглеска успеле су да потнсну Шпанију па спла првога реда. Енглеска је аа време Јелисавете н Кромвела уништпла шпанску марптпмиу моћ п заувела њено место као трговачка н поморск-а држава, а Фраицуска пак у псти мах задала је смртни удар Шпани.ји као сувоземној сплп помажућн устанпке у Холандској, протестанте у Немачкој п водећп непосредно рат с њом. Јевропа, а на првом месту <1>ранцуска п Енглеска, бпле су спасене од превластп Шпаније, од днктатуре једне моћне дра.аве. Под пнстиктом непосредне опасности борило се у првој по.товпни Х\11 века за полнтичку равнотежу п ако се она није свесно осећала као неопходно потребан политичкп снстем, као што се осећала у другрј половинп истОга века. Борећн се за полнтпчку равнотежу, и оваку нејасну п неодређену, под прптпском днректне опасностп, државе п народп заборављају на верске разлнке п верскп интересп губе свој значај као необпчно важнп мотпвп у спољњпм односпма држава. То .је резултат трпдесетогодишњег рата у к'оме се католици н протестанти сједне страпе борп.тп противу протестаната и католнка с друге стране. н који се завршио познатим вестфалскпм мпром. првнм јевропскпм конгресом, на коме је решено не .једпно верско иптање, због кога беше рат поведен, већ регулисани односп већпне јевропских др/кава. Ну докле се у Х\Т веку осећала потреба политпчке равнотеже, у првој половннп X \ 11 несвесно борило за њу, дотле се она у другој иоловпнп Х\’П евесно петиче као принцпи правичностп, у пме ње склапају прпјатељства н савезп. оглашу.ју непрпјател.етва п објављују ратови. Прва свесна примена овога прппцппа. а у чему је учествовала скоро сва западна Јевропа, бп.ла је иротиву исте земље, из које се ирвп иут и чуло о иолптпчкој равпотежи, — протпву Францус-ке. Она је сада постала опасна ио политичку равнотежу јевропску својим освајачкпм тежња.ма. Уређеннја п органпзованнја него лп нједна