Дело

102 Д Е Л 0 огмл>а тадашње Јевропе, Француска се осећала јаком н моћном нрема лругпма, да.је својој екснанаивној снааи тражпла одунпсе у освајањпма. Најближп циљеви те освајачке полнтике беху шпанска Холандија (Белгија) п лева обала Рајне, а мало каснпје п цело шпанско паслеђе. Да нпје бпло већ јаке свести о потребп полптичке равнотеже не бп могло ни бити опе солпдарпостн у отпору против ових освајачкпх тежи.п -Јуја X1 \ . Нећ ирви поход . [уја XIV у Холанднју — 1667-1668 — пваавао је иротпву њега тројну алијансију Енглеске, Холандп.је п Шведске, која му ннје дала да од пемоћне Шпаппје отме Белгцју. Интересан дакле (ђакат да ове трп спле бране туђу вем.ву из простог разлога — шз бојазни од превласти (ћранцуске. II ако је после успео Луј XIV да на своју страну привуче Шведску п Енглеску противу Холандпје ппак није могао освојптп је јер је противу себе нашао као савезнпке Шпанпју, Холапдпју. Немачку (с Пруском). У трећем освајачком рату (1688—1697.), Луј Х1\\ пзазвао је нротпву себе коалпцију Немачке, Шпанпје, Шведске, Енглеске, Холандске п Савоје, н опет разуме се ппје усиео. А најеиергичинје се Јевропа одупрла Лују XIV, у пме прпнципа полптнчке равнотеже, када .је он успео да на шпанскп престо посадп свога унука, (1>плппа V. Јевропа се одпста бојала да Пиринеји неће впше бптп брана пзмеђу <1>ранцуске н Шпанпје, а од такве силне, унпверзалне, монархпје запретпла би опаспост већннн држава, с тога није хтела никако допустптп спајање тих двеју земаља под једном династијом прпстајућн чак на деобу шпанске монархије нзмећу хабзбуршке п бурбонске лозе. Из ове бојазии излегао се раг за наслеђе шпанског престола (1701—1714), у коме су на.једној странп етајалп Француска п Савоја (која је после пришла савезннцнма) а на другој ггранн Немачка (с Пруском), Холандија, Енглеска н Португалпја. Пнтересно је да су савезнпцн напустили Немачку, када јењенпм царем постао претенденат на шпанскп престо, Карло \Ј. радп кога су с-е п борили противу Луја XIV., јер бп оида пета опасност по полптпчку равнотежу наступнла, када бн он постао шпанским краљем и спојпо под својим скептром обе земл>е. У XVIII веку, пдеја полптичке равнотеже потпуно беше обладала као регулитпван ирпнцнп међународнпх односа. Готово сви ратови вођени су у то доба због угроженог прпнципа политнчке равнотеже. Кад је Шпанија сво.јом авантуристпчком иолптпком занретила мпру у Јевропи, устала .је протпву п.е