Дело

• НОЛНТПЧКА 1’ЛВНОТКЖА 103 оста.то је п даље, п ако је нестадо онпх магловптпх тежњп ('вете Алцјаиспје. Ове трп државе бнле су по своме духу конзерватпвне земље п уз њпх је до .јулске револупп.је стајала п бурбонска '1'раицуска. -Ју.тска })еволудија подигла је к.тнули дух демократије п окуражила.је. У XIX веку доба од јулскереволуцп.је дореволуцп.је 1848 доба.је сангвпнпчког одушевљења демократа, нада п вере њихове. Тај нови свежи дах демократски прпближио је понова ове конзерватпвне земље: Русп.ју, Лруску п Аустрп.ју п у то доба впдпмо пх где заједно пду. Ну јулска револуццја учпнпла.јејош једну измену у међународнпм односима. Опаје отуђп.та Л>ранцуску од овпх конзерватпвнпх земаља п прпблпжп.та је као земљу демократску Енглеској, те у овом перподу видпмо <1>ранцуску п Енглеску заједно. Прву заједнпцу ових двеју паЈкламентарних земаља впдпмо у интервенцијп поводом револуцпје у Белгнји, где оне помажу народни покрет. II у пољском пптању Француска п Енглеска стајаху на пстом терену п ако нпсу могле пматп прп.тпке да заједнпчки п делају; за тим у заплетима шпанскпм (1888—1886). па и у Источном Пптању, ие одобравајући руску пнтервенцнју у спору пзмеђу султапа п Мехмед-Алије. Истнна се та заједнпца два пута п кварпла, — .један пут због Источног Пптања (1889—1841), а другп пут због пптања о наслеђу шпапског престола (1846). Али нзмеђу овпх ирекида пада доба најпнтимнпјег пријател.ства Француске п Енг.теска; такозванп ГеШепГе сшчМа!е. 'Гек нелојалпа полптпка Еизо-а у пптан.у о удадбп шпанеке кра.впце Изабеле отуђп.та.је, пред крај владе Луја Филппа, Епглеску од Француске. Ну тада се деспо догађај, који је пз основа потресао сптуаци.ју (1>Ј>анцуске унутра п н.ене односе с пол>а — фебруарска Ј^еволуццја 1^48 год. Револуција 1848 дала .је власт у руке Наполеону. П[кн\таспвшп републпку за пмперцју, оп је после малог устезања конзерватнвннх, континенталннх, спла, успео, најпоеле да добије њихов пристанак. Тиме је створена могућност, да се Ф[»анцуској п[)пблпже конзеЈ)ватпвне сп.те, које су у другој имперпјп тада гледале јемство за мпр. Тако .је Наполеон III успео, да се нрпблпжп сп.тама конзервативним, па п пешто више, да пх отуђи, мало но мало од Русп.је. Ну што је интересно, Наполеон III успео ,је да ие отуђи од себе Еш теску. II видимо знача.јап факат. да две западне спле, ‘ђранцуска н Енглеска, иду заједно са Пруском п Аустрп.јом т..ј. ба|)упочетку његове владе. Енглеска, која.је