Дело

П0Л1ГПГЧКЛ РЛВНОТКЖЛ К>7 да бп ма ко међу п.нма бно толпко .јак сам собом, ла наметне осталпма своју хегемонпју бар, ако не своју власт. Овакав раепоред снага чини те се савезп ск.тапају п када пнтереси самоодржан>а то захтевају, да се одупре експанзивнпм тежњама каквог надмоћннјег народа, а п онда када под прпнцпп равнитеже хоће да се сакрију прохтевп за хегемонију. После р-ата немачко-француског Немачка се нпје пмала за дуго бојатп реванша од нзнурене п слабпје <1>ранцуске. Ппакје Јнгзмарк пе само радп потпуне снгурностп већ и из добро схваћенпх пнтереса, дајебол.е да Немачка водп другеио да буде вођена на пољу међународних односа, потражпо савезнпке. Највпше пнпцпјатпвом Бизмарковом дошло седотројецарског савеза, до савеза Немачке, Аустрпје п Руспје. Нстпна фпрмалног савеза нп.је би.то. ннје постојао никакав ппсмен акат, крјп бп обвезао на заједнички рад, али је лпчно прнјател.ство .\вшарха бпла та гарантпја. На честим састанцпма монарха овпх држава, — 1872 у септембру (5—12 п. н.), 1873 почетком јупа (п. н.) 1 N74 у фебруару, 1876 (28 .јуна II. Н.) II 1876 (8 јула II. н.) — ирпсутнп су бплп и капцлерп њиховп п увек су измењане мпслп о полптнчкој ситуацпјп. Утврђенп споразумп пмалп су одпста вредносг писмених обавеза, јер се те трп спле иису разплазпле за све то време докле је трајао тројецарскп савез. II ослањајући се на ова два моћиа савезнпка, Аустрију п Руси.ју, а који су због супротпостп сво.јпх пптереса на јевропскоме Истоку, тражплн прпјатељство Немачке, Бпзмарк је одпста успео да Немачкој стече хегемонски положај у -Јевропп. >'друж-ене ове трп државе надмоћније су бнле но сва неудружена Јевропа, по све остале зем.т.е, од крјпх је свака сама за себе етајала. Тројецарском савезу не беше се пставпо као иротпвнпк пнкакав сличан савез од осталпх држава, а како .је ривалство иитереса Русије п Аустрије пречпло да .једна од њих узме улогу вође то је прпродно она допала Немачкој. Тако је Немачка водпла прву реч у .Јевропи за све време трајања тр<»јецарс-ког савеза. Догађаји на Нстоку бплп су опај (рермепат, ко.јп је пзазвао распад тројецарског с-авеза. Ушавши у рат и свршпвпш га попобедоносно, Нусп.ја ппје могла однетп п дпиломатскп успех. Немачка, осећајући да сујој пречп п важнцјп интересп Аустрнје на Балкану но Русп.је, прпста.та је уз Енглеску да Руси.ји пе да све добити пз прелимпнерног мира закљученог с Турском у Сан-Стефану. На берлпнском конгресу са свпм друкче решено