Дело

184 Д Е Л 0 СтаФа и Стањислава Виспјањскога, а 0,1, приловедача СтеФана Жеро.мскога, Владислава Рејмонта п Вадлава Сјерошевскога. Ни један од ових најмлађих, данас управо млађих, није заступљен. ЗаштоУ... * Други ј<> део, као што рекосмо, Речник, који пзноси 223 стране п има од прилике 10.000 речи, етимолошки иротумачених. 0 етимологији не можемо говорити. 0 њој ће без сумње проговорити наши стручњаци, али ћемо и овде изнети, по нашем мишљењу, једну добру страну и један недостатак. — Добра је страна што оу рсчи, сличне у српском и нољском језику, издвојене и тиме на њих обраћсна нарочита пажња. А замерка би била стога, што г. Кошутић, кад је већ учинио толпко, није .још уз речи забележио сва значења, пошто нема изгледа да ћемо добити иотпун нољско-српски речник, бар нећемо скоро. Али и овакви какви су, с нравом смемо рећи да су ови Прииери најбоље дело ове врсте у свему Словенству. В)\ МИоаПпе Рј. РепећИсћ, КабурћЈПб еп бегПЈе. Хапеу, Iтрг. А. Сгер1п-КеК1ап(1, 1901. 8°, стр. 161, са 13 таблица, 7 карата и 5 диаграма. Овај натиис носи докторска дисертација младога лекара Г. Мнлутина Љ. Перишића, којп је ове јсеени завршио медицинске студије на Францускоме универзитету у Нансију. Ово је, у колико је нама познато, друга медицинска дисертација са Француских Факултета, у којој Србин кандидат говори о својој отаџбинп (прва је била 0,1, Ог. ТеоФнла Мирковића, ЕОк1е зиг 1е8 еаих ттега1еб еп 8егМе. Рапн, 1892.). II ма да сс у нас не поклања много пажње медицинским расправама, бар у књижевним и повременим листовима, Г. Перншнћева заслужује не само да забележимо њену појаву, него и да се мало више на њој задржимо, колико због савесне п одличне обраде нредмета, толико и због значајности самог иитања за нашу отаџбину које се у њој третира. Г. Нершш ћ, завршујући своје студије, хтео је да третира у својиј докторској дисертацији питање, које би науци могло битп од користн, а којим би, у исто време, учинио у туђинн и једну услугу сг.ојој земљн. И он је изабрао сифилис у Србнји, ону кужну бољку, која је некада разоравала тако реКи читаве крајеве, нарочито псточне,