Дело

142 Д Е Л О ладања., а да и но говоршт за раа.шку п садржину. Јср, Васиљсвскп и Јсрнштст нису ни иадали засебно дсло Какавмсново, већ заједно г оним другим делом нспознатог писда, н то са заједиичким насловом: „СесашпепГ би‘а1е§’1соп е! ЈпсегИ бспркнчу с!е оШсНб ге.оЈб НПе11иб.“ А што се тпче онога иодатка, који сам ја узео, он је ио са.држини и облику потпуно једнак у оба издања, те је по томе и она замерка Г. Станојевићева са свим неумесна. На завршетку имам да кажем то, да је Г. Станојевић у делом свом реФерату био тачан само у две замерке. Али, на његову жалост, то су само две ситне погрешке, штампарске или иреииснвачке (немам ири себп рукоииса, да бих могао знати од куд су дошлс те ногрешке). Прва јс погрешка, што је на једном месту наштампана година .1118“ место ,1079", а друга, што је наштампано „по невољп отпадник" место -на невољи од отиадннка". Нрву погрешку могао је лако учинпти препнсивач или слагач зато, што су (стр. 117) одмах пспод година владе цара Алекспје Комнена. (1081 —1118) биле наипсане године, које обухвата Скиличина хронпка (811 — 1079), па је пренисивач пли слагач лако могао погрешитп и одозго узсти годину 1118, на доле напнсати 811 —1118 м. 1079. А дн ни она друга ни.је моја погрешка види се отуда, пгго сам ја то место додније тачно иаводио. Ово моје додније тачно навођење тога места г. Станојевић тумачи иакосно тиме. као да сам та.ј фнкт после .преписао од Јнречека“. Ако хоћемо, да сс послужнмо таком логиком Г. Станојевнћа. онда бисмо могли н њему да учинимо исту замерку, и то баш за го нсто месго. Јер, оригннални текст тога места, за које велн г. Станојевић да сам погрешно превео, код њега је са свим погрешио преписан тако да, онакав какав је, нема никаквог значења. Ја верујем да су и те његове погрешке онаке као моје две, горе номенуте, алп кад бих сс хтео служнти логиком п изразима г. Станојевића, ја бих за ову погрешку могао овако казатп: . Г. Станојевпћ не само нг разуме значење грчких речи. којс је дитирао, већ чак није нх умео нн преписати, како треба. Али Г. Станојевић је тачно превео то место. Од куда то У Ствар .је проста. Г. Станојевић је ова.ј Факт, да Кекаумен назива Самуила отиадником впдео у Јиречека (АгсћГУ, XXI. 547) н но њему превео то грчко место. а ннје опазио да се његов нрсвод не слаже са онако иакарадно написаним грчким речима." На крају да још н то узгред спомснсм, да у Г. Станојевнћевом реФерату, неким чуднпм случајем, нема ничега, што не би било у овом Јиречекову ч.танку. Божидар А. Прокић.