Дело

Б Е Л Е III К Е 145 списатеља. — Пстовремено са оснивањем овога руског клуба, зачела се мисао шнрег обп.ма, да се усганови један словенски клуб, који бп као свој задатак поставпо познавање свих словенскпх језпка и лптература, као п међусобно зближавање са слпчним установама у словенскпм земл.ама и нокрајпнама. Та мпсао само за сада вентилнра, алн се њепо.м остварењу још није прпступило. НАУКА Летопис попа Дукљанина. Доносимо иреглед еадржаја расираве 0 летопису попа Дукљанина коју је наш сарадник Љ. Јовановнћ чптао 22. пр. м. на годишњем екупу Академпје Наука као своју приступну беседу. Споменувшп досадања издања „Летописа нопа Дукм.анпна", академик је пстакао, ако би се задржале досадашње претпоставке о његову саставу, времену н месту његова ностанка, ко.јп би значај то дело пмало као производ старе српеке књижевностп н као псторпјски пзвор, бпло да се на њ гледа еа стране чисте науке, бпло са стране примена.које се чипе с Дук.ванпновпм подацпма у савременом јавиом жпвоту. Познато је да се псторијеко „државно право“ хрватско на српске земље пзмеђу Цетине п Бојане оснива једпно на тпм нодатцпма, да се митска Црвена Хрватска, ко.ја треба да обухвати ове земље, спомиње само у овом пзвору и да у њему налазе оруж.ја несрећне агптације хрватскпх занесењака. Патпм .је ирешао да пзложп главнпје ресултате својпх опширнпх студпја о овом споменпку. До сад се мпслнло, готово без пзузетка међу научницима, да је „Летоппе попа Дук\ванпна“, у коме је главна нсторп јска грађа за српску исторпју ире Стевана Немање, написао некп катотички свештенпк у Бару (у садашњој Црно.ј Горп), крајем прве половпне XII Дело књ. 24. века. Некнсуузпмалпда је тај снпс једноставна целина, алп су некп мпслили да је почетак тога његов, тако звани ДЛћеИив ОоНшгипг' (књпжнца о Готпма), наппсаннешто раипје, бплодагаје сам ппсац Дукљанпн наипсао у младостп, бп.то неки његов земљак. Давши општу оцену главнпх разлога који су до сад навођенп у корпст претпоставке о времену пос-танка Дукљанинова летопиеа, академпк наглашава да се нп ирема целокупном српском културном п књпжевном развпћу нре Стевана Немање и св. Саве, нп према културнпм. нацноналним и етнографскнм прплпкама у Бару п у дукт.анској архнјеппскопијн та претпоставка не може одржати. Академпк прелази редом главнпје раднике којису од почетка Х\Л1века до краја XIX нроучавали Дук ванинов летоппс п показује да су се у главнпм питањима ко.ја ће он расправљатп свп слагали. Пре но што ће он до својих резултата доћи. нознато му је бнло само, ио лпчним везама. неповерење академика Љ. Ковачевпћа премаовом загонетном еаставу, а послеје видео да п Лудвпк' Талоцпја у једном чланку, штампаном у Јагпћеву Агсћзг-у. пзноси нове погледе на та пптања, а.тп се они само нешто мало слажу с неговпм закључцпма. Академпк Јовановић доказује да у овом сппеу, сем једног средњег одељка крјн је као нека спона, и који је по сво.ј прилицп дубровачкога порекла нмајудва главнадела. Првије Хрватски летоппс, тако званп ТлћеИин боШогит, којп нпје могао понпћп у Бару пп средпном XII века нп пре тога (како некп узимају), .јер могућност његове нојаве не допушта опште развпће српске старе просвете п књпге, јер.је то духом чнето хрватскп састав (а Хрватства у областп дукљанске архијеппсконпје ннје нпкад бпло), јер он догађаје не локалпзује у Нетп пли у К)