Дело

Д Е Л 0 1К6 Владимир Којешта.... одпста којешта.... ја сам с њим постао пријатељ.... да боме.... нисам ја њега могао позивати на ручак нлн на вечеру док сам био нежењен. Јован Дакле, добро. То значи, од како си жењен ти сп га позвао један пут, двапут на ручак илп на вечеру и тако сте посталн пријатељи. Владимир (Буни се). Ама на што ти то испитивање, и шта хоћеш тнме да кажеш? Јован Шта хоћу да кажем? Нпшта! Ја сам твој брат; меие твоја кућа н твоја брига боли толико нсто колико и моја. Ја нећу да допустим да некакав Марко Урошевнћ и некакав Станковић смеју твојом кућом и твојим именом да испирају уста. В. гадимир (Плахо). А зар ћу ја то допуститп? Јован Полако. Знам ја да и ти то, нити хоћеш нити можеш допустити, али — ја хоћу да сазнам н да уклоннм и сваки повод који би дао таквим људима разлог да брбљају којешта. Владимир (Узнемирен). Повод? Шта ти мислиш том речн повод? Јован Шта мпслнм? Мислим ако.... управо нн сам не умем да мислим. Али — разговарајмо као браћа искрено. Реци ми отворено, н немој се срдити на питање; верујеш ли ти потиуно твојој жени? В. гадимир Јоване!.... Како си смео тако што да ме пнташ?