Дело

II У Ч II II А 171 Марко Да, замолио сам госпођу да ме прими н, хвала јој, примила ме је. Госпођа је тако добра. Владимир (Све впше иитерес.ујући се). Вас ,је госпођа јуче примила?! А шта сте хтелн? Марко Да је умолим.... молио сам је.... Ви знате колико ја већ година служим без унапређења; толнко година у овој бедној класн, под платом са којом једва издржавам породицу и тоовде у Београду, где .је таква скупоћа.... Владимир (Већ нестрпељив). Добро, добро — немојте ми о томе говорити вн сте моју жену молилп, тако сте ми мало пре рекли; дакле шта сте је молили? Марко Та то — молио сам је да проговори њему.... кажу она може.... госпођа може.... Владимир Коме да проговорп? Марко Па.... господнну Мпнпсгру. Владимир Господину Министру; она да проговори; како молим вас; од куд она да му проговори? Марко Извпппте молим вас — ја то нпшта не знам. Владимир Али објасните ми, од куд она да проговори; за што сте се њој обратили? Марко Кажу, њена реч вредн, она ако каже (оборио поглед, обрћешешир међ прстима) г. Мпнпстру— он неће одрећи.