Дело

II У Ч II II А 175 груди; кад не би (Поражен п малаксао Олгичин). тако немилостиво чупала и кидала душу. наслони главу на руке на и не примети улазак VII Катица, О.п пцн, пређашњи. Катица * (Утрчи водећи Олгиду за руку). Ев<> нх. ево иде и госиођа. Владимир (Тргне се). Госпођа? Катица Да, враћа се из шетње. Олгица (Притрчала је оцу). Ево иде и мама. Били смо далеко, далеко, здраво далеко... Владимир (Снажно ,је пригрли. л>уби је и илаче). ЧвДО МОЈе! Олгица Оцо, шта .је тебн, оцо? Владимир (Тргне се, крије сузе). Нншта, шппта.... Ајде чедо, пдп играј се. Водите је Катице да се игра, Олгица А ти плачеш, оцо? Владимир Не душо, не плачем... чини ти се... (цољуби је). Водите је, Катице, нека се игра дете, нека се игра. Катица (Узима је за руку). Ајде, Олгице, ајде У башту. (Одлази <• њом пошто н сама чудећн се погледа Владнмнра).