Дело

II У Ч II Н А 177 Јованка Па, .јеси ли му опростио? Јесам. Владимир Јованка То сп добро учинпо, хвала ти; то си добро учинио. Оптерећен је сиромах са троје деце а бедан је. Владимир (•Јачпм гласом>. Ги га знаш Јованка? Јованка Та да, није лп то онај о коме смо јуче говорили, о коме је причао г. Станковттћ? Владимир Тп њега знаш и лично, Јованка? Јованка (Узнемирено). Можда сам га кадгод н виђала. Владимир (Устаје. прплазп јој п загледа јо.ј се у очп). Он ,је Јуче ДОЛазио тебп? Јованка (У забуни). Да..., управо... јест јуче је долазио мени један дакле то је тај исти? Владимир Да, то је тај исти! А шта .је он хтео од тебе? Је ли те молио за што? Јованка (Узмемирено). Али... како ти то питаш. Владимир (Строжнјим тоном). Је ли те молио за шго 10Д. Дело књ. I. 12