Дело

178 Д Е Л 0 Јовант Та да,... молио меје, да му помогнем за унапређење, вели заборављен је, није давно унапређен. Ти да му помогнеш, како? Јованка (Збуњена). ...Да... говорим за њега... Владимир (Шчена је грчевито ва руку). Коме I Јованка (Уплашено). Владпмире, шта је тебп? Владимир Коме да говориш? Јованка Теби, Владимире. Владимир (Одгурне јој руку). Није истина! За што ми не говориш истину? Јованка Ја теби само истину говорим. Владимир II никад, нпкад нисп од мене нпшта крила? Јованка Никад, веруј ми, Владимире, никад! Владимир Па ипак кријеш очи, кријеш ноглед сад! (Шчепаје заруку). Неваљалице, неваљалице, све, све, све је код тебе била лаж и осмех твој и пољубац и љубав твоја, све је била лаж, срамна лаж, гнусна лаж! Јованка Владимире, шта говориш ти, шта хоћеш тн; шта је теби данас; тебе .је неко наговорно, мене је неко облагао.