Дело

1*2 Д Е Л 0 мојој дупш створила се тада једна једина жеља, пред мојим очима лебдела је тада једна једина намера; .ја сам хтела по што по то да тн постанеш велнкн чнновнпк, чиновник од високог положаја и... ти си то постао. Владимир (Који је све дотле оборене главе слушао, код ових речи тргне <*е). Несрећнице! Јованка Али... ја те никад нисам престајала волети, ни онда кад сам грешила... Владимир (Скочи). Није истина! Лаж, дрска лаж каквом се у ромаппма п драмама правда неверство жена; нећу да слушам вшпе лаж; нећу да чујем вшпе твој глас, гадан ми је, одвратан мп је; проднре мн кроз ухо и кроз душу као отрован нож, као усијана туршгја. као паклена змијска жаока; тај глас којим сн мп до јуче љубав казивала!... Јованка Владимире, тп имаш права да вшпе мој глас не слушаш; ти имаш права да ме впше крај себе не трпшн, а ја немам ин права ни смелости да тво.ј опроштај тражим а — и кад би га добила, твој поглед, твоја близина била би за мене увек страшна, увек заманут мач пред којим би стално стајала оборене главе. Ја ћу дакле решити ствар:... (После пауле, узимајући шешпр и мантнл). Ја идем родитељима својим... (Пауза, она га гледа очекујући одговор па, пошто он не одговара и пе диже главу, она понав.ка). >Ја пдем родптељима својим! В. гадимир (11 не гледајућн је). Иди! Јованка (Намешта шешир. огрне ее мантилом, на онда погледа у Владимира боно, но оп ,је н не гледа). ВбОГОм!... (Уздахне, иође па код врата застане). Нладимире, хоћеш ли ми допустити да се опростим са својим чедом ?