Дело

П У Ч II Н А 183 Владимир (Штрецне га номисао на дете, на које <-ве до сад нпје мислно). Олгица, Олгица! 0 Јдоже, Боже МОЈ! (Заплаче тешко а за тим дигне главу, скочи и оде до левих врата). Олгпце, чедо МОЈе, Олгпце! (Наслони чело на врата код ко.јих је стајао и горко плаче). IX Олгица, Кцеђашљи. Олгица (Утрчп). Оцо! Владимир (Шчепа је грчевито, дигне је у наручја, зарије њену главу у сво.ја недра, као да би хтео да је сачува од нечег, п горко плаче). Чедо, ЧОДО мо.је... љубави моја... будућности моја!... Јованка (Стоји још код задњих врата, покрила очи рукама, плаче и тешко уздише. не смејући нп да гледа призор). Олгица (Пошто је дигла главу). 1и ме ВОЛНШ ОЦО? Владимир (Сиушта је на земљу, гледа је дуго, бори се па за тим је љуби жарко и новеде у собу натраг). Пди, ИДИ, ПДИ нграј се! (Одгура је). X Вдадимир, Јованка. Јованка (Сто.ји на пстом месту, боно). Ни то ми не допушташ? Зар ми не допунггаш ни да се опростим са својим чедом? Владимир (Тихо, размишљено). Слушај... Ти нећегп пћи из ове куће. Ако си убила моју срећу, тп немаш разлога а ја немам нрава да убијамо будућност нашега детета. Ако те отерам од куће, срамота ће постати јавна и наша Олгица одрашће под том срамотом. Она је девојка н она ће досиети до година када ће цео