Дело

Д Е Л 0 186 184,4. Може се шта впше с правом тврдити, да је уставност у Пијемонту била прва и најглавнпја погодба за ослобођење Италпјанаца испод туђинског .јарма и за у.једпњеЈве Италије. Томе је у осталом најбоља посредна потврда у самоме факту, штоје велика сила на чији је рачун, или ако хоћете на чију је штету у првом реду ово уједињење пзвршено, још од првога тренутка отворила живу борбу против те уставности н против опаених слобода, које је иста собом доносила. Октроисани пталијанскн устав нма данас за собом пуне педесет п четири године, за Апенинско Полуострво епохалнога живота. Тај животје, без обзира на спољње, увек врло озбиљне а често п судбоносне нрплпке, био врло тежак. У њему се, природно, долазило доста често до осетних криза и сукоба, крјп су обична појава у другим земљама п при много еређенијпм државним прплпкама, а којп су овде, као што ће се одмах вндети, били неизбежнп. Па ипак су се све уставне односно парламентарне крнзе у Пталији решавале п отклањале јединим прпзнатим и оправданим путем, т. ,ј. распуштањем једнога народног представништва п позивањем народа да изабере ново. Тако је за првих педесет година свога уставнога жпвота Италија пмала двадесет избора нли т. зв. лецислатура, од којих су девет нмалп по један, шест гш два, четири по три н један четпри сазнва. Оставив дакле на страну тешкп међународнп положај п огромне жртве у новцу и људима, без прекида на дневном реду у народу, ко.ји је до године 1870, може се рећн, бпо непрестано сав на бојноме пољу, — у Пталији су се још од почетка XIX столећа јављале разне, .једна другој често потпуно протпвне, тежње код самих онпх који су желелп њено ослобођење, који су па њему дан и ноћ радили, којп су му се потпуно били посветили п који су иостављалп темељ данашњој краљевини. II да не говоримо о духовним творцима њенпм, као што су Т>обертп и Мацпни; п да прођемо ћутке поред огромне разлике у првобптним тежњама једнога Гарпбалдија п околине Впктора Емануела II, сам архитекта данашње велике краљевпне, неумрли н несравњени Камило Кавур мењао је под стицајем прилика своје нацрте за њу, н то његово колебање не одузима му ништа од државнпчкога глас-а, којп ће остатп једпнствен у повесници не само Италије већ п човечанства. II не само да га оно не умањује, већ га шта впше подпже, јер нам показује, да