Дело

ПРЕСТОНЕ Г.ЕСКДЕ V НТАЛИЈП 187 је овај велпкп ум на новим етапама уочавао добро нове видике, да .је ва нове слике гледао да створи подесне и трајне оквнре, да .је за ново стање тражио нове поуздане обезбеде. Да се као што ваља проценн истрајност и папредован.е овога уставнога жнвота, треба поред досадашњега забележитп н не губитп из вида, да је К*арло Алберто дао овај устав својој најужој отаџбини, старој и осведоченој монархији, која је уз то била у првом реду пољопривредна држава са сразмерно малпм бројем становншптва код кога је монархнчни и дипастпчни осећај био ухватпо дубок корен, и то тим пре и тим лакше, што је Савојска Династија иоред осталпх својих врлина била једина пародна династија на Апенинском Полуострву. Отуда ће опет бнтп свакоме јасно: како .је бпло тешко прилагођавати се том уставу, — с претпоставком баш да је најбољи — становништву осталнх апенинских нокрајина, које је столећпма жпвело под другојачим нриликама, по другим и најразноврснпјпм управним снстемима у самим монархијама, да о републикама и не говоримо. А шта тек да се рече кад се утврди факат, да је стара Сфинкс, коју је тек Наполеон I политнчки назвао Италијом, етнографска мешавина многих народа и култура, које столећа још нису потпупо претопнла и слпла, п кад се томе дода велика разлнка и у самим климатскпм нриликама, у којима .је жнвео н у којпма жпвп данашњп Пталијанскп Народ? Додајте к томе: да је у току од десет година премештана два пут престоница краљевине; да је за двадесет годпна иросторно п према становннштву краљевина ушестостручена; да је нови друштвенн п економски покрет природно н неминовно захватио и ове стране; да су уз полптичка, мењана п економска и просветна средншта; да је покрајпнски дух још увек жпв, п да се о покрајинскпм тежњама и осећајима мора водитп рачун, по кад и кад и по цену интереса целпне; да се овде нма иосла у главноме с јужњацима врелије крви п бржих одлука; да је положај велнке сп.де наметнуо Италији терете који покадшто премашају њену економску снагу, п то тим пре што се за њено земљиште не може тврдити да је, у опште узев, плодно; да поред све храбрости њених сннова оружје њене војске није бивало увек најсрећпнје; да уз огромна богатства, за каква се код нас п ие зна, живн велики део становништва и по селпма п по градовнма у највећој сиротињи, п да је то било повод озбиљним нередпма и трзавнцама у појединим покрајинама, — п вп ћете се