Дело

Д Е Л 0 188 немииовно морати днвити неоспорноме н доиета сјајноме факту да се у свпма тим приликама одржао устав од год. 1848, и да је он могао управљатп свима, тако п толико разноврсним и непредвиђеним односпма; дајебио свагда оно што треба да буде: регулатор јавнога живота у држави. Ак<> се потражп узрок тој издржЈвивости овога устава, коме се у осталом може много пгго шта пребацнти, н који се природно у самој Пталијн не само са политичког одн. с-траначног, већ н с чисто научног, гледишта често критикује, онда ће се он наћп само у огромноме новерењу које је Савојска династпја столећима текла н стално утврдпла у Италијанском Народу, и у факту да су њени владаоци за ових последњих педесет годпна најскрупулозније са своје стране поштовали тај устав, те су, прпдржавајући га се, ишли с обзиром на унутрашње законодавство, устоппце за тежњама свога народа, увек тако рећн с једним ухом на срцу његовом. II После ово неколико збијених уводних напомена ми ћемо у редовима што иду, изнети важннје ставове из италијанекпх престоннх беседа до краја владавние покојног Умберта I, тј. до год. 1900. На уместан и оправдан прнговор, да су престоне беседе програми влада а пе владалаца, ми ћемо само папоменути, да су пх тако допста сматрали п уставни италијанскп краљеви; алп да то нпак не може поништптп факат, да су по своме осведоченом патрнотпзму, но своме великом моралном утнцају, по својој популарности п по свести о одговорностп пред повесницом и својпм народом, онн пмалп прп саставу овпх великога удела, којп бп се чак могао црвеном оловком п блпже обележпти, јаче истаћп п утврдитп, кад бн за то било више времена п простора. Не упуштајућп се међутим у ближа објашњења, што би нас одвело писању политичке повеснице последњих педесет година, ми ћемо пз италијанских престоних беседа исписати одломке од ошптпјег значаја с обзпром на полптичке слободе, свратнвшп пажњу у кратким потезима н на оне којп се баве унапређивањем просвете, уређивањем друштвенога или како се п у нас уобпчајнло писати „соцпјалпог” пптања, н спољном политиком. Пажљнв читалацће упоређењем њиховпм моћп пратитп узастопце преображаје и напредовања, којп се тим путем врше