Дело

ПРЕГТОНЕ БЕГЕДЕ У ИТАЛП-ЈИ 189* у најмлађој европској велпкој сшш, а запазиће п тешкоће на које се наилази на томе путу. Како .је црквено питање овамо по превасходству политпчко, то ће и оно у овоме бити обухваћено. Политичке слободе. — „Уставна владавина црпе своју снагу пз два нзвора: владаоца и народа. У првоме се замеће и из првога извире јединство п снага, у другоме је клица слободи -народној. — Ја сам учинио и чинпм своје, давшп својим народима слободне установе, нодарујућп положаје, звања п части према заслугама п подобностима а не према рођењу и богаству, образовавши своју краљевску кућу из најодабранијпх људи моје државе, п посвећујући свој н својих синова жпвот иезависности и напретку отаџбине. — Ви сте ме достојно потпомоглн у тешкоме подузећу. Продужите на томе путу и будите уверени да ће нз усрдне узајамностп иаших напора нпћп п развитп се општа срећа п благостање.“ (1849, 1 фебруара). Пошто је положио заклетву на устав пред законодавним телима, Виторио Емануеле II је (29 марта 1849) изјавио: „ГГримајући државну управу у овим прилнкама

већ сам народу објавпо тежњу своје душе. Учвршћење нашпх уставних установа, благостање н част опште нам отаџбине биће моја стална п непрекпдна б])ига, и тој велпкој задаћи надам се да ћу моћн одговорити уз припомоћ божјег провиђења, и уз сарадњу вашу. Дубоко прожет озбиљношћу својпх дужности, извршио сам пред вама свечани чин заклетве, која нма да нрати цео мој живот.“ „Господо сенатори, Господо посланици. Утврђујућн установе које су једине у стању дати нам нстинпту и сталну слободу, Пијемонат ће се моћи поносити ретком врлином, да се умео сачуватп како од претераности анархпје тако и од реакццје, од којих у наше дане тешко пате остали делови Европе. Ако .је наш положај заплетен н тежак, он је ипак испуњен многим надама. Поред оне коју нам улива вера у провиђење. највећа п најпоузданн.ја .је у врлинама, у љубави према отаџбпни, у мудрости вашој, и у њих полаже своју веру земља, а с њоме потпуно и ја.“ (1849. 30 .јула). „Прплике ко.је су ме определиле да распустим скупштину, п које ме после новог позива на народ доводе да данас отворпм нову, не треба да нас збуњују.... Овај неиз-