Дело

190 Д Е Л 0 веснн положај бп нам, даједуже потрајао, убио углед ван гранпца, а у народу би поеејао одвратноет према установама крје бп довеле у шггање обећани п очекнвани напредак п добру управу... У моме ерцу се зачпње нова и ноузданија вера у будућноет земље и њенпх установа. Бпрачп су чулп п разумелп мој глае и у великом броју еу пошли на изборе. Срећан сам, пгго им на томе могу изјавпти моју захвалност у овој прилицн. Добро које су они тиме учинили јавној етвари сматрам да су учинилп самом менп; оно ми .је тим драже, што јавно добро иде пред мојим

Све што је стајало у мрјој снази и власти да ее појача поредак заснован мојпм родптељем узвишене успомене, .ја самучинпо. Али ако ее жели п хоће, да он захвати дубљега корена у срцима п у евести нашега народа, онда ту ннје довољно срце Краљево н његови укази, већ је потребно да уз њих упоредо пду докази о њиховој кориености јавноме добру п о њиховој практичностиА (1849, 20 децембра). „На основицама н темељима ко.је ,је поставио мој узвишенп родитеЛ) подиже ее већ и учвршћу.је зграда нашпх установа, захваљујућп смишљеној мудростп Народног Представништва, што улнва поверење нашим народима. V ева времена најдостојнпје подузеће најлепшпх људских врлина било је у заснивању државе на оним слободама, које се оснивају једино на праведнпм законима беспристрасно прпмењиваним н којима ее потчињавају свп. Продужнмо на путу овога великога дела, те нека ее на пталијанском земљншту подигне племеннти прпмер народа, штоје, уз толике напоре да се бољему научи, нашао у себи ерца п разума да зида н нодиже. — Трудови моје владе нису до еад још моглн успети да отклоне тешкоће које су ее изродиле у односпма с рпмскпм двором поеле закона, ко.је државна тела нису могла одбити, пошто истичу као нриродна п немииовна последнца новога уставног положаја. Како гцш доношењу тако п при увођењу у живот ових закона, ми емо ее руководнли оном сталном поштом коју сви гајимо према Светој Столици, удруженом с непоколебљпвом одлучношћу да очувамо неокрплну независност нашега законодавства. Свеенп евојих дужноетп а постојани н одлучнп у штпћењу наишх ирава, мп ее уздамо да ће нае време, потпомогнуто благотворним утпцајем вере и ул.уђе-