Дело

ЗАКОНОДАВНА ИНИЦИЈАТИВА И ДРДАВНЕ фИНАНСИЈЕ II у стардјим од нас уставним вемл.ама често се претресају иоједина уставна питања н води спор око разумевања појединих уставнпх начела. Последњнх година се шта впше на контнненту јевропеком почела јављати и једна струја противу нарламентаризма, ко.јом се радо користе протнвннци уставности да запевају иесму о том како је боље бптн без устава п скупштпне. Са свим је природно да у младпх народа п држава п једно и друго бива такође, алп чешће но на другпм местпма. Само стари, јевропски учптел.п уставностн и парламентарности. Енглези, мање та питања расправљају, као што се и не туже на свој устав п парламенат у том с-мпслу да им траже неке боље замепе. Разлог п што уставност н парламентарност на јевропском контпненту не показује исте ресултате као у Енглеској, п што се често води спор о иптањима која иначе, код учптеља уставпостп п парламентарности јевропске нису спорна, биће свакоЈјако, норед разлпчнпх псторискнх н друштвенпх прилпка које су и карактер народнп у разним земљама различно сложили п створили, у томе. што ученпцн нису ни примили од учитеља пауку каку су пм ови далп. Уставност н парламентарност јевропска на контнненту нпје онака, у својим бнтнпм деловима, каква је у Енглеској. II ако се често каже како су сви јевропски народи прнмнли, копнрали, уставност п парламентарност од Енглеза. то у ствари није. „Континенталнп су уставотворцп позајмнли неке површне одлике и механизам, алн ннсу схватнли смпсао и дух којп струјп кроз различне делове енглескога устава и ожнвљава ихљ 1 1 Ј.а $гап<1«* Епсус1ор(ЧИе, Тоте 12. ГопштПоп. стр. В70—675.