Дело

Д Е Л 0 212 гледом, онако, како то младић нпкад не опази. Затпм га помилова. нангга днјете окрете главу, а етари иоднеее му ракцју под нос, па му покропи усне и отиде смијућп се гласно. Врати се у мрак, добро напнт. Чнм одјаха, започе, клатећп се: Е то тпје! Нека нам буде срећна! Твоја Вакра, Бакра, Псуса мп! -Ја ћу је тако звати, а ти како хоћеш. Нека тп остане Бпла, ако хоћеш, а по крсту .је Цвпта! Видиш, бабино ти име. То сп знао? Ннјесам, иедјеље ми! Лашеш, све лажеш, као Ошкопац! Ал' што рече, да.је чврсга као кремен, ту те не хватам у лажи! Што јест, јест! Набрекле јој пусте грудп, вратјој као у м.таде, добре мазге, око Лчеже, зуби којтт су јој снагу натукли, а ие мрави да су је навукли, еј, ај... . Мијат, спјајућп од радости, прекиде га: — Ма, ћаћа, ти, канда .је ннси до данас впдио? - Јесам, тиго лажеш! II прошлу недјељу видпо сам је, кад сам тобоже ншао у град. Ти знаш, — што лажеш? Али„ ди.јете моје, требало је размислитп, није то лако, није то мала ствар, довестп домаћицу у кућу Лопушпнову! Али, ево сад, у руке Госпнне, у руке светттх Пвана, Мнјовила, Крстофора и Антуиа светог од трпнаест чуда!... Ето, виднш, сад ми паде на ум, а јер сам гладан, хтио сам вечератп без молптава, као жнвинче! Нијесте још пзрекли рожарпје? Нијесмо, одазва се с врата најамнпца, њека здепапа старнја дјевојка. А, п тп сп ту? опази он добровољно. Па нека! Ево си чула да женим Мијата. Па, тешто! Ако будеш као до сад, нећеш бттти тта одмет ни тп!... Хајдемо, дјецо! Вечерас ћемо изговорпти два ружарпја: једно за покрј мрје добре Луце, а друго за напредак! II пред н.пма уђе, па с прага започе молитву. (Гвршићг ге)