Дело

ЗАК<) Н(»ДАБНЛ ПННЦН.ЈАТ11ВА 217 потптннју законодавну иннцнјативу, јер .је он н уставна и законодавна власт у нсто време н на исти начип. Према томе је исто тако јасно, да енглескн иарламенат може формално, иравно, доноспти п финанспјске законе сваке в[)сте, да он може иницијативом својих чланова стваратп н законе којн доносе веће нздатке државне и који утврђују нове порезе илп како Енглезп обично кажу таксе. Алп енглеско Народно Представништво, које се нсторнски развија-то поступно у току векова и које сво.ј контпнуитет нцје нрекидало нпкако, ннје мог.то заборавити па свој првобитнн карактер — да брани н чува грађане, народ, од новнх терета н дажбпна, да одобрава илп одбацује оне кредите п дажбпне које од народа траже К’рал> и влада. То основпо своје право, из кога је оно, поступно, нзвојева.то и стекло с-ва своја друга нрава. енглеско Народно Представнпштво схвата, са свим П])Н])одно, као везано за дужност да опо не сме само ударатн иорезе п повећавати државне издатке, јер оно представља народ од кога се траже порезе п дажбине а који ннкад сам себи не удара порезе и не повећава државне пздатке. Чланови енглеског Народног Нредставништва неће да т[>аже нпкакве издатке које није тражнла влада. Онп неће да носе пред народом одговорност ни за какве терете, ни за какве дажбтше, пи за какве државтте трошкове тт — дефпцпте. Онп се стално ограничавају на то да влади само одобре оно што она тражи илп да јој игго смање од онога колнко она тражи. Уздржљпви да сами траже какве издатке, члапови су енглескога Народног Представвпштва исто тако штедљивп п у томе, да влади много одбнјају од <<нога што она тражн: <>ни остављају владп што иотпуннју одговојшост за величпну државнпх издатака п за распоред њихов — да бп себн задржали што слободнпје н одрешеније руке у контролисању владе у буџетскпм н фннансијскпм иптањима. Ова одлпка енглескога нарламента двојп га такође од свпх другпх јевропскпх парламената. II онаје, ио нашем чиш.вењу. једна врло важна особина енглес-кога парламентарног живота, особнна која веома много допрнносп да енглеска уетавност п парламентарност даје знатно боље резултате но контпнентална јевропска уставност и парламентарност. Док се на континепту сматра да .је евако ограничавање иарламента у нницијатпвн његовој у фЈгаансијским и у буџетским питањима дирање у прерогативе парламента, ограничавање његове законодавне пнн-