Дело

Д Е Л •> 218 цн.јатнве, дотле у Ннглеекој Народио I[редставшпитво врло штед,'внво вршн своје право аак'онодавне иницијатпве и у нитањима кцја нпсу фпнаисцјска н буџетска, остављајућн најчешће владн да она сама подноси формалне ааконске предлоге, које он, иарламенаг, исели п тражи н које он после, с владом оаједно, дограђује, допуњује и дотерује. А каква средства стоје Народном Представнпштву иа расположењу да владу нагна да она ноднесе ааконе крје оно жели, довол>но је, мислпмо, поанато н беа парочитпх паглашавања: одобравање буџета у опште, одобравање бррја војске која се пма држатп, одобравање пореза п дажбина, п пајава неповерења — право пнтерпелаццја. 1-лп'лезп су, онет са свпм протпвно јевропскрј контнненталној уставности, у контроли владе у буцетскпм пптањпма строжи но мп свн па контпненту. V њих шеф Главне Контроле зависи непосредпо од Народног Представннштва. Они такозванп апропрпјациони бил ■ у коме се тек вотира цео буџет прпхода и где се побрајају сви расходп које нарламенат одобрава п нзлажу предмети на крје се једино они могу утрошнтп — решавају тек прп разлазу парламента, прн закл.учку иарламентских седнпца. А то за то, да Народно Предетавннштво обезбедн себе од прераног одлагања п честог н самовол.ног распуштап.а — .јер у Енглеској не може бити иродужавање буџета адмшшстратпвним путе.\[. Дотле Енглези одобравају прпходе државне само почесно, а расходи државпи и ако бн били сви одобренп могу се чинптн само у онолпко у колпко су приходп одобрешг. Епглеска није пмала никад п нема ни дапас праву стајаћу војску. Еиглески .је парламенат увек био врло суревњив у одређпван>у броја сувоземне во.јске, н ако је за марину давао свагда п много. >' Енглеској су војници само добровољци и најамнпци крјп служе војску за плату. Колпко .је ова ствар важна и у каквој теснрј вези стоји уставност п парламентарност с једне стране и велика стајаћа војска с друге стране најбољп нам п[шмер даје Франпуска која, пре краткога времена, у мало што није изгубпла и републику и уставност. Како дејствује на ДЈ)жавне фппансије ово енг.теско нравило п поступање у буџетскнм и финансцјскпм пнтањима најбо. ве се видп кад упореднмо две пајцпвилнзованије и најбогатпје .јевропске земље, Енглеску н Француску. У Енглескрј пмаге уредне финанснје, јавл.ање дефицита само у ретким случајевпма рата илп какве елемеитарне нево.ве п несреће п поступно пе-