Дело

УАКОНОДАВНА ПНПЦНЈАТПВА •> 1П н.ање п растен.е државнога буџета. У Француској, на нротнв. врло често ремећење државних финансија, често јавл.ање де(рицита ц нагло скакање државнога буџета из годпне у годину. Најбољи п најумнијп л.удп у Француској застају пред тпм злом п до сад нонајвише узалудно огледају отклонити га усвајањем енглеске парламентарне нраксе. Познато је како.је Гамбета, који .је имао око за све, још 1876. године хтео увес-ти енглескп обнчај за буџет и финанснјска пнгања у устав па стукнуо — пред веровањем да се тп.ме дира у прерогативе парламента! Текје у последње временешто у том иогледу учнњено нзмено.ч пословнпка скупштннског али само у врло незнатпој мери. Ево како се и данас у Француској жале на то зло, што Скупштина сама повећава дрмсавне пздатке: Пол Дешанел, председник (Ј)ранцуске посланпчке коморе, овако се о том изражава пред својим бпрачпма у свом говору од 6 априла (по новом) ове годпне: „парламенти су у почетку носталп да бране пореске обавезнпке од злоупотреба краљевске власти; данас се пптање окреиуло. Данас је Народно Представнпштво пос-тало велики чпнилац државнпх пздатака. ;>а то су пароди ко.ји нма.ју представничку владавпну дуже од нас призналп потребу да се заштпте граћани којп плаћају порезе и дажбнне: Енглези су још пре два века завелн то правило, које пм .је помогло да опораве и среде своје фпнансије до последњега рата трансвалског, и које оставл.а министрпма, одговорнима за ток послова, право предлагатп увећавање нздатака с погледом на оно пгго се догађа у Бурбонској Палаги нарочите прн завршетку скупштинске перноде покрет у јавном мњењу постаје све јачи да се заштпти народна пмовина....“ Лу.ј Барту, пређашњи миннстар унутрашњпх дела, у такој истој прилицн п о истој стварп овако говорн: „прва дужпост посланнчке коморе бпће да остаие у својој правој улози строгом поправком свога пословнпка п своје методе рада. Две су измене нарочито неодољиве: учинити крај злоупотреби с оглашавањем разнпх предлога за хитне, чнме се ненадно замењује дневни ред п на иовршнну избијају непредвиђенп предлозн п пмпровизоване ресолуии.је; с друге стране ваља дискуспју о буџету свестп на озбиљно пспптивање расхода п прихода и престати с праксом која је од буџетске дпскуснје начинила прилику за свако.јака питања, свакојаке пнтерпелације и свакојаке нницпјатпв(‘ Ако се нова послашгчка комора не проннкне потребом