Дело

Л Е Л 0 228 то се решио првог вепера док Марпна поред евега допадања још нцје учпнпла бпла јачег утпска на њега, како му се учпипло, а пре ће бити да је бнло друкче. Алп му јутрос* јако запела за око. „Сама .је она јутро — говорно је у себп — лепа, п зна да је лепа. Обпчно женскиња зна то.“ То поеледње откриће учинп га доста нестршвивим, те преже да се што пре вратп Кремјењу, да бп и даље могао гледатп у девојку. Чпм се служба убрзо сврши, пан Плавицки одмах нзађе после благослова, јерје пмаојош две обавезе: прва, да обиђе гробове својих двеју жена, које су лежале ту поред цркве, а друга да отпратп госпођу Јампшову до кола, је[» шгје хтео ироиустптп ппједне од њих, те је рачунао на свакп мпнут. Одмах за њим изађе п Полањецки п убрзо се нађоше пред камеппм плочама, које с-у усправл>ене уза самп зпд од цркве. Пан Плавицки клече п стаде се молитн за обадве, затим устаде пзбриса сузе, које му одпста вишаху па треиавпцама, узе Полаљецкога за руку на рече: — Ето тако! Обе сам пзгубпо, а мора се жпветп. У том се пред црквеннм вратима указа госпођа Јампшова са њенпм мужем, за њнма она два суседа што су их онако оговарали у цркви пре литурђије, и млади Гонтовски. Кад се она указа пан Плавицкп се наже на ухо Полањецкому па рече: Кад се буде пењала на кола, загледај какву још пма ногу. €У Убрзо се оба нађоше у њиховом друштву; отпоче клањање п здрављење. Пан Плавнцки представп Полањецког, па обратп се госпођи Јамишовој п додаде с осмехом човека убеђена да ће рећн нешто што ће свакп без по муке погодити: Мој рођак, којн је дошао да течу загрлн п._. придави. Допуштамо само оно прво, иначе ће с нама да пма посла — одговори госпођа. — Али је Кремјењ коштунац, поломиће он зубе о њега и ако је млад -— говорно је даље нан Плавицкн. Госпођа Јамишова зажмирн очпма. Лакоћа којом сипате те искре с’ еЛ 1110111!1 Како сте са здрављем? — ушгга га. — Осећам се здрав и млад. — А Марина? 1 Г’ 081 1 11 О 111 нечувеио нешто.