Дело

Д Е Л 0 231) Настаде за тренутак прекпд у разговору, после којега Марина упнта Полањецкога, да ли не би хтео отпћп до врта. Г1ођоше и брзо беху на обали рита. Полањецки је на страни био чланом разних спортовских удружења, одгура чун на воду, што Гонтовскп ппје могао учпнпти, али се после видело да је чун нроваљен и да ее на њему нпје могло нловптп. Ето прпмера какво је моје економпсање! — рече Ма[шна уза смех. — Свуда продире вода. Не знам да се оиравдам, јер врт н рит су искључиво под мојом влашћу. Мора да је то онај псти чун, у којп су мп допушталп да се вознм кад сам био мали. - Лако може бпти. Јесте ли запазнли: како се етварн куд п камо мање мењају п дуже трају него људи. Понекад дође човеку тешко и да мпслп о том. — Надајмо се да ћемо бар дуже жнвети него тај трулп чун, што се наппо воде као сунђер. Ако је то онај што гаја зпам, Ја немам на н.ему среће. Некада ми нису давалп да се на њему возим, а сад сам огребао руку о некакво зарђало гвожђе на њему. Говорећп то он извадп из џепа мараму п поче увијати прст на десној руцн. Али му то тако незгранно излазнло за руком да Марина рече кад внде: — Нећете ви то моћи сами, да вам помогнем. Она му поче одвезивати шаку, којом је он навалице кретао тамо амо да јој само отежа посао, јер му пријатно беше ■осећати п.епе фипе прстиће до својпх. Она опази да јој он навлаш смета и погледа у њега, алп чим су пм се очп среле одмах је погодила п зашто, заруменпла се, оборила главу, ка<> да би хтела пажл.ивнје везати. Полањецкп је осетп блпзу, осети тоилину, која од ње бпје, те п њему срце жпвље закуца. — Баш имам дивну успомену — рече јој — нз мојпх давнашњих бављења овде, алп сад носим још милију. Вп сте врло добри, а уз то сте сасвпм као какав цветак ту у Кремјењу. Дајем реч да га нећу пресађивати. Марина .је појмила да то младић говори искрено, можда нешто може бити слободније него што треба, пли пре из урођене му жнвостп него због тога што је остао е њом на само. Нпје примила за зло, само поче некако гунђати више као у шали еврјпм умиљатим, загушенпм гласом: — Молнм вас да мп не говорпте тако ласкаве речи, јер ћу вам прво рђаво увезати руку, а друго утећи ћу.