Дело

ОИШТИНГКО ДЕТЕ 269 али, шта то помаже? У стварн да кмет нпје раиије шиао „на лице места“ много бп впше помогло. То вече се искупише свп у механп. Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџпја, те почеше да се саветују а пстералн механџпју пред врата да их не слуша н да осматра, да од куд не прислушкује кој разговор. Кмет плаћа пиће а ћата неће нп да проговорп док се ппћем пе „расрдш* добро. Кмет ће првп изнети предлог: Размишљао еам, браћо, дуго и ја мислим, да ће ово што ћу вам рећи, битп најправије а никако друкче н не би могло бити. — А како си смислпо? — пнта дућанџија п донео уво до кметових ус-та, те да не испусти коју реч. — Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува п негује као црквено дете. Каква црква?! — зграну се поп — каква црква, по Богу брате! Кад је још и где .је црква чувала и неговала децу и шта ће црквп деца? — Па — наставп кмет отежући — могао бп доцнпје бити врло добар певац, и иокојни Алемпцје је бно добар певац па можда би се изметно на њега. — Не може црква нн с људпма да изађе на крај те ће са децом. То не може бити, кмете, него ако сп што паметније смислио а тн рецн! — пресече поп врло одлучно. Па .ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио. Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно н куца да му се донесе још .један чокањ ракије. — Ја велим — поче пон, кад впде да сви ћуте — да га узме општина. Са свим, потскочи Јова дућанџија, да га водимо на буџету као општпнског писара. Е јеси глуп, Јово! — .једва изговори ћата н ударн грохотом да се смеје. — Што глуп, брате, ја тако мнслнм ! Мн смо се скупили пвде да се саветујемо, на и.ја кажем моју, ако не ваља не ваља; ТОЛИКО II ЧПНИ. — Ја мпслим — допуни поп свој предлог — да мп то дете узмемо као онштпнско дете.