Дело

'268 Д Е Л 0 Одатле се дигне кмет те иа „лнце места“. Обиђе кобајаги воденпцу да еазна и извидп како се ске то десило. Сазна од Савке да се Аннка дигла синоћ у првп сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није внше шг враћала а понела је собом н сву своју нреобуку. Док је Савка то говорила, заппшта у једном ћошку воденпце Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изађе пз воденице п сиђе хитно ннз брдо н пеосврћући се. Гтг к п к т т т ттт гч ттт Т Ј±јГ±±3 1 ј-ј, Лј. О 1 гх у којој су, како се.кани села Нрелепнице, тако и саи писац овога романа у забуни, услед догађаја иснричаног у нредњој главп. Није мала ствар, Аника побегла а оставила Милнћа. Збунпо се пои, збунио се ћата, збунио дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам ппсац овога романа. Најзад, ствар и није тако проста; и ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну. Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то бн нас мање у брпгу бацило, но што је оставила дете н ако дете на првн поглед изгледа много сптније но човек. Друга .је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда нпшта лакше; даш га на занат, па мпрна Крајина. А одраслије дете је п разумније, њега бп могао и да усаветује на прнмер поп. Зовне га лепо: — Мали, оди овамо! — помплује га по глави, па му благо п очннски рекне: — Знаш малп, ти п ако си родом из нашег села, ти сп ппак паметан, на увиђаш да бн боље бпло да одеш где год у свет. Шта ћеш овде у селу; село је мало, много је лепше где год у вароши. Него ти, мали, ево теби два дпнара па кренп. крени колико сутра! Или, ако то не бп помогло а оно га просто најурнш. Удесп то ћата те га притвори н окрнви ма за што, па га протера из села. Алп шта ће се овако са дететом? Ћата је рекао кмету да изађе „на лице места“ н он је •отпшао Анпкиној кућп, као што смо то нз предње главе впделп