Дело

ОПШТПНСКО ДЕТЕ 279 — Његова мајка је удовица а родом је из другог села, пз Крмана, па онда то дете и припада тој општини. — А колико нма времена како .је његова мајка удовица? — ппта капетан. — Тринајст месеца, ушла је у четрнајсти — одговори поп. — А где је пробавпла то време удовиштва? — пнта опет кепетан. — У нашем селу — вели поп. — А ви сте је, разуме се, као добри људи пазили н неговали као сваку снротицу? Како да нисмо, гос-подине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга прппада општини а не цркви, те да .је позван на то питање он да одговори а не поп. — II, разуме се, као бедну и сироту, нпсте је остављалн ни гладну нн жедну, па сте је грепшицу п обплазили да .је прнпнтате како јој .је. — Како да нпсмо, господине — утрпава се опет кмет, п чпсто му мило што господин капетан тако ласкаво мислп о * општннн којој је он председнпк. — Ако, ако — велн капетан — то је лепо од вас. Него, кад сте тако пазили удовицу а вн пазите и њено дете п негујте га н обилазите га. — Ама, господине, — поче опет поп — она ,је родом из Крмана. — А, из Крмана? — пита канетан. — Јес! — одговорише н поп и кмет. — А за време од како је удовпца, да лн су .је обилазили кој пут кмет п поп крманскн? — Нису господине! — Е, виднш, кој обплази удовицу тај подноси п трошак. Нећу о томе више ни речн да чујем, разумете ли? Тако како кажем, тако мора бити! То не може тако да буде — усудп се поп да рекне мп смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете а онда молимо вас да нам дате и пнсмено решење, .јер оћемо да се жалимо н вишој власти. — Слушај попе — поче капетан врло озбиљно — не.мој да ме натераш да ти обријам браду, а ти кмете, припази се, јер .ја се и онако домншљам да ти овнх дана пошљем компсију. Кмет и поп пребледеше п несмедоше да се погледају у очи.