Дело

2 N2 Л Е Л О чаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тпхо п да се договарају. Ја га вала, натраг у село не смем носити! — велн кмет. — Па што сп онда обећао капетану? — ппта поп. Ја, јел’?... Ама, па како, брате, да му не обећамо. Да ми је казао да понесем сву децу пз варошн, ја бп пх понео. Није што .је строг, него некако уме — вели кмет. — Јест, уме.... како да не уме! — додаје поп са резпгнацијом. Мањ’ да ти кмете то дете узмеш под своје! — вели полугласно и чисто кроз зубе поп. — Је л' ја?! — исколачи се кмет. — Узми га тн, нопе, под своје а не ја. Зар сам ја мало препатио у кућп због тог детета, па још да га и под своје узмем. Е, онда ћемо да га вратпмо у село, на ћемо га н даље пздржавати као општннско дете — велн поп. А слушајте људи — на то ће дућанџнја којп ће сад првп пут у жпвоту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену па да јо.ј плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га н не носимо у село. Сви дигшне весело главе и погледаше у Јову днвећп се, као кад бп гледали човека који је пронашао железницу. Јова се охрабри, па се днже са кревета: — Ја тако предлажем а ви како хоћете! — Е, -Јоване, Бог те благословно! — вели поп. — Та тп је паметна, Јово — вели кмет. II сад наста даље шушкање. -Договорпше се да те вечери не нду у село, него да остану овде; да иоп седи п чува дете а кмет п Јова да зађу по вароши п да нађу какву спроту жену, ге н да је погоде. Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јоватекупн још једно шпше млека, да бн се нашло попу те да прпхранп дете ако бн заплакало а за тнм одоше, а поп се закључа нзнутра. Седео је поп боме п сат и два, па кад заспа дете а он се мало пзвуче нз собе, по што закључа за собом врата, колико да протеглп ноге. Пзађе нред механска врата те да погледа лево н десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досадп седећп сам зак.кучан у соби. Још мало па ће п вече а њнх још не беше нп од куд.