Дело

ОПШТПНСКО ДЕТЕ 288Стоји он тако пред вратпма а приђе му механџнја, неки омален, прљав човечић са грдно шпрокнм раскопчаним прслуком, крјн му је служпо као капут. А .... овај .... је лп што год за продају, попе? — запита механџија, кобајагп немарио и нанравп се да гледи у небо а једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочнта што год с лица. — Шта, брате? — ппта поп. — Па оно? — Ама, крје оно? — Оно де, што се будиш; оно што си донео нод матнијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија па се загледа право у очп попу. — А, није... учпни поп... оно је онако... како да кажем.... једна наша... наша приватна ствар илп... боље рећн општинска ствар — поче поп да увија. — Па јес, тако ће п да буде! —додаје механџија а само што се не подмигне, иа онда настави: — А мора да је и важна ствар јер, вндпм сваки час се закључавате п много се договарате. — Па јест! — додаје поп кобајагп немарно, алиутај мах нретрну па начуљп уши. Није се варао, он чу пз собе Милпћев писак, па као бесомучан одјурп тамо, закључа врата за собом н поче да храни Милпћа млеком. Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање попово толико изненади да он погледа за њим н помисли у себи: — Аја, ово нису чиста иосла! Да је и он чуо писак детпњи мождаби му бпло свејасно, алн он није чуо. На то пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне али се изнутра ништа не чу. Покуша н да прпгвирп кроз кључаоницу, али не могаде нншта да внди. Вратп се за тпм у механу, па како већ настаде сумрак, наредп дечку да припали лампе; а он изађе пред врата вртећи главом, чнме је изражавао неку сумњу и зебњу. Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спазп да се ннз улицу право његоврј кафани упутио Рпста полицај. Риста је увек у то доба свраћао код њега на по чашу две внна, јер нцје нмао обпчај да вечерава, него увек место вечере нопије по чашу две црна впна а после окрене бело п то ппје као после вечере.