Дело

на врло много места пнс-талирале чптаве батерије тих топова, нарочнто у нределима, где .је винодеље главнн прнвредни артикал ][ у пределима, крјп су иоложени чепгћим ударима града II туче. Та ндеја, у осталом, и нпје тако нова. Трагови су њепп врло давнашњег порекла. Нпко и пе памтп од када датира веровање, да се звуцима може што год повољно утпцатн у одбрани противу града, као да звучнп таласи могу спречити развиће непогода н спречити развиће граднпх зрна, која пустоше све што се нађе под непогодским облаком. Отуда п код нашег парода постојп традпција, да се — кад град почне падатп и непогода стане претитн — звонп, пуца нз пиштоља, пушака, шта ко има. У Риму је на пр. 1527 г. употребљавана п нарочпта артиљернја противу града, па и сам Араго, чувенп францускн астроном, нзнео је једну нотицу 1838 г. о употреби разних звучнпх средс-тава у одбранп протпву града. Опажено је, на пр. да су ноћи после велнкпх дневнпх битака, давале необпчно јаке п обилате пљускове, а нарочито летп. А опажено је и то, да су кпше много јаче после велпког пуцања топовског у некој околинн. Ну то су све подацп тако малобројнп, да се не може нпшта поуздано закључити о некој узрочној вези пзмеђу пуцања п појаве кише п т. д. Тек од 1896 г. отпочетн су систематнчнп.ји огледп са пуцањем противу града у Впндиш-Фајштрицу у Штирској. А како се једва чекало ма и на најмање успехе тнх огледа, впдп се по томе, што је одмах постављено на 56 стацпја. Нталија нпје много чекала на те пробе, .јер је кроз трп године већ органнзовала па 1600 стацпја. II Фрапцуска .је пошла истим путем, само је она у томе поступала много смотренцје; до душе, ту градобитност и није тако честа п онако жестока, као што .је у некпм пределима у Аустријп и Пталији, где је она готово нормална н где често иадају градна зрна велика као иеснпца. Разуме се ио себи, даје упоредо са развпћем осећања потреба оваке одбране п са оном нервозом, којом се обпчпо дочекивао и прихватао свакп успех њен, шнло је п усавршавање самог оружја противу града, На конгресу у Падови већ је било на 84 различпта модела граднпх топова. А што је најинтересантније у тој ствари, то је, што се још нн дан дањп на чисто не зна, којп је модел најбољи. Оно што то питање највише кочп п што чинп да се управо не зна које је средство противу града најбоље — то је оно,