Дело

X Р 0 Н II К А што се још не познаје ни сама природа града, нити су довољно проту.мачене нрилике, које повољно утичу на стварање града Кад би се то знало, онда очевндно, најбоље средство противу града бнло бп оно, које би тако утицало, да се спречи само развиће града. Тиме би опасност по пољопрпвредипка била отклоњена на пајбољи начнн. Ну бпло какве му драго околности у којпма се г[>ад ствара, кад се већ он створи у облаку — тада га ништа не може спречпти да се нзручи над каквпм пределом, а још најмање то може отклонити пуцањ нз нрангнја илн топова. илп пак ударање у звона п т. д. каква се средства обнчно иредузимају кад већ градна зрна почну зврцати на земљу. Још п данас пма некпх поборнпка пдеје да се врло јакнм звуцима, иреиесеним у саме градне облаке може изазватн нзвесан неред у облаку. те тако променити процес стварања града. Другп опет мпого полажу на то, да се таласање ваздуха механичкп преносп до извесне даљине од топовскпх уста до у облаке, које, на некп начпн, чпсто механички „раздувава", да се тако пзразпм. Мећу тим, колпко .је садања наука могла ућп у то пптање, може се рећн, да су сва та мпшљења у опште врло наивна, баш због тога, што нам још ндје позната прпрода стварања града и што се бар толико поуздано зна, да стварање града ни најмање нпје по.јава механичке већ чисто физпчке прпроде. Нпнгга се још поуздано не зна ни на којој се виспни од земље град ствара — не знамо, дакле, ни даљпну тога нашег „непријатеља", а овамо организујемо читаву топовску борбу протнву њега! Ето то је, у главном, слпка данашњег стања пнтања о топовској одбрани противу града. То .је у исто време и разлог, да не треба одмах трчатп п оберучке прнхватпти у пракси моментане новнне о којима наука нцје дала никакву реч, плије даје с великим ограничењем, које није далеко од праве опознцнје. Према увођењу гпх новпна ваља бптн веома смотрен, да се једног дана — кад наука буде псказала свој дефинитиван суд — не морадне пћи сасвим другим правцем у пптању о одбрани противу града. I Гз досадањпх проба са топовпма противу града, пољопривреднпци не могу очекпватн озбпљне номоћи у оноликој мери, у колнко би то заслуживале њнхове лепе жеље да од пустоши сачувају своју тековнну у пољу. То ће тако бптн све док метеорологија, која данас још само пробе чинп са тнм појавама, не буде показала привредннку правп пут којим му ваља пћи. За то метеоролог п