Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Ме1Иос1е ипсЈ ННГзтјие! с!ег ЕгГогзсИипд с!ег уогИјзГогЈзсИеп 2еИ; Јп Нег УегдапдепћеИ: Нег б1ауеп. \’оп Ес1иаг(1 Воо-из1 алузкј. \'от \'ег1'аззег уегтећг1е ИеиГзсће Аиз^аће. Лиз с!ет РоИизсћеп ићегзеШ уоп \Ла1с1етаг Оз1ег1о1'Е Вегћп. \ ег1ад‘ уоп Негтаип Соз1епоћ1е. Дена 3 марке. Оригина.1 онога дсма пзишао је 1901. годпне. Пнсац му није ковај.шја: почео је он, како му преводилац каже, писати још 1808. г., а.ш му главни рад пада г. 1888., кад издаде прву књигу Истори.је Словена; иа даље, г. 1891. Теорију о именима на — а\\ а; 1893. Почетке илирске Хрватске, а 1899. и другу књигу Пстојш.је Словена. 0 овоме делу реФеровао је оерлински проФ. А. Брикнер у Јагићеву Агећј у-у књ. XXII г. 1900., а осем тога нсте годпне натшсао је он о њој „обилазећн п забашурујући истину п особену реценсију „илн боље штерарну пасквилу“ у XIV књ. КлсагСаВик-а Ш81оглгС2П-ог. Г. Богуславски му овом књигом хоће да одговори, т. ј. готово само нонавља у изводу оио, што је већ рекао у Истор. Слов. и Теорији имена на — а л\ а, иа тврди да и после Брикнерових приговора остаје нри ранијем свом мишљењу. ОстерлоФа је пак побудило на превођење, како сам каже, „пишчево заиста оригпнално схватање порекма словенског, богатство у идејама, као и увек консеквентно провођење њихово“, а јоши то, што се дотиче и историје Немаца, на чију прошлост ова књига „баца нову светлост." Међутим сва та новина и оригиналност у томе је, што Богуславски заступа старије, застареле, погледе на историју словенску, оне којима је основиа пде.ја аутохтонство Словена у земљама у којпма се јављају у псторијп, у срсдњем веку: оне по којпма се, по-