Дело

лазећи од те основне идеје, утврђује она свакојаким етпмологисање.м према потреби: оне што их је у нае и за иас онако ватрено бранио на н]). пок. Милојевић. Писац сам констатује да међу научницима нма по овој ствари две школе, које оп отприлике овако карактерише: Прва је старија, аутохтонистичка, више словенска него немачка. н ако у њој има доста и Немаца (наводи и.мена), јер се они одликују непристрасношћу, темељитошћу, правичношћу на често и (благо)наклоношћу према Словенима. Од Словена из те школе нарочито истнче старије, .Бељевеља н ШаФарика, којн се одликују темељгггошћу п самосталношћу у истраживању, иоред Шсмбера и других млађих, ко.јп се називљу словенском школом. Другаје школа млађа, више немачка него словонска, ,,берлинско-аустријска“ како је он прво крстио, „немачка“, како је зове „словенска" школа. Она има јасио изражену антисловенску, немачконационалну нолитичку тенденцију. Немци нз те школе одликују се мржњом на Словене, иолит. п национал. тенденцијом, омаловажавањем научннка пз прве школе, а Словени оскудицом самосталности и зависношћу од туђих погледа, ненрестаном тежњом да задовоље споменуте тенденције (у чему је Миклошић па ир. претерао сваку меру), догматизмом, псевдокритицизмом, т. ј. п(‘критичношћу п избегавање.ч полемике с противном школом. Словени су се груписали око Јагићева, брижљиво уређивана али на погрешну основу постављена, Агсћ1У-а, и .још пеких часописа на слов. језику (на пр.: Л^езћпдк 81о\гап8ке Шо1о0е а з^агогИпобН). У њој је норед Јагића п других и А. Брикнер, ,германи<т и германизатор раг ехсе11епсе, који пише жучно, у злој намери, та1а Ше, нечасно: пише о стварима које не разуме, у којпма није стручан, служи се Миленхофовим заблудама, а неиосредних извора и.зпрверуке никад ни видео није“. — Ето то је заиста ново и оригннално, а изнесох све то, п ако ес чинп узгредним, баш за то што није за г. Б. Нисац би хтео да себе издвоји ван споменутих школа, вели за се да стоји међу њима, у средини. Са словенском се сла-же у аутохтонству Словена, а с нема.чком у томе да Свеви нису Словени, али опет с додатком: да је п.мо Словени одн. Славени изведено од пмена германских Свева одн. Свава (каоно еладак — 8Уа\Д8) који су га првима натуЈшлп као освајачи. Али је то неслагањс са старијом школом готово само у томе, пначе је у свему вредан н ватрен ученнк њен, п бољи него што мисли. Не могу нитн хоћу детаљније реФеровати о овој публикацији Богуславског, јер ова рубрика у Делу нцје намењена забавн: покушаћу само да у кратко изложим <> чему расправља, а ради илустра-