Дело

КРПТПКА Н БПБЛПОГРЛфША 297 дије рада његоиа. изнећу ово и.ш оно што би се нешто штше тнда.то нас ов,|е на .југу споненско.м. У првој половинн књиге излаже писад, какна треба да је и каква је његова метода у истраживању преистор. времсша у проптлостн Словена, и с помоћу којих се наука постиже то. То је главпи део књиге, која је по њему и названа. Цомоћне науке су: лингвистпка, етногра.фија, соцнологнја, археологија; метода: међусобио упоредитп резуптате све четпртг ове дисциплтгне, утврдиги једповЈтеменост резултата њихових на свему простору који Словенн заузимаху у историјско време, оверити их и иотврдити нодацима писаних или иредањем сачуваних историја (на пр. Нестор). То је све лепо и красно, само се не мора у напред знати да ће се тиме доказатн аутохтонство Словена, као што то зиа писац. те мора. према тој потреби, удешавати. прекројавати н сасвим извртати резултате споменутпх помоћних наука, нарочито грешне лингвистике. Пзвођења на основу њених резултата јесте, по Богуславском. најјаче оружје, алп је оно на жалост у његовим рукчТма баш најслабпје. Пријатно сам се забавио читајући све што је нисац нанизао о овом питању, али после зажалих за временом, па да бнх сачувао читаоце Дела, волим дати и овакав. готово никакав, извод, кад већ ие бих могао кратак. Ономе, пгго би баш хтео да се блшке упозна с резултатима до којих је дотнао нисац, саветовао бих да прво прегледа А1рћаће1дбсћеб ^асћгедтбГег (п без Ет^о-апгип^-а). Биће му доста! Другу половину књнге чине »> додатака, 5 о посебним питањима: Г) ко је назван Цјастом; 2) беху ли Карпидн Хрватн а Сармати Срби и ко нх пресели у Илирију, 3) ко су иретци Баварцима; 4) беше лп глагољнце у Далмацији за Гота од г. 488—536: 5) ко је основао норманску државу у садашњој Русијп и беше ли кнежевства кијевског у г. 839: а у 6. додатку показује ко је у праву: он или Брикнер. оа овим, а пред облигатним пописом скраћеница. пзвора п цисаца, има азбучнтш редом сређен регистар свега о чему се расправљало, с допунама и детаљнијим етимологисањем, довољан да сам собом тачно представи вредност свега де.та и даде одговора на свако истакнуто питање. а нарочнто — на шесто. Прећи ћу преко непарних питања која за нас п немају интереса, а у којима се право и не разбирам, те их остављам исторпчарима (ма да толико осећам, да бар у првом опажам ону исту критичку методу која се у нас огледала у радовима 11. Срећковића или бар Пв. Павловића), а. иокушаћу да изнесем све шго у парним има новога, оригиналнога п пнтереснога за нас.