Дело

Д Е Л О 2‘Љ У другом додатку има ово: Всћ је ШаФарик назирао у Карпи(ди)ма Гловсне, а.тп и не слућаше на Хрвате, јер је и он слепо веровао Константину Порфирогениту, у чије тако позно нричање о досељсњу Сроа и Хрвата за цара Хераклија ни сад нико не сумња, и ако за та.ј догађај не знаду византијски хроннчари нз вре.чена Хераклијера. Исто тако нпко не опазп да Константпн у прпчању о г. 449. место Хуна узима Аваре, о којима се у то време не може ни говорпти. (А ко ли доказа нашим историчарима Л>. Ковачевићу и Лј>. Јовановпћу, те они у својој Истор. Срн. Народа, кљ. 7. С. К. Аадруге на стр. 17 лепо помињу ХунеУ) Ето тако је исто Константнп нобркао цара Хераклија из VII в. с римским царем Херкулијем из III в. То је после ОГшшПег уплео у прпчање о Аварима, тврдећи да су онп дали иовода досељењу Срба и Хрвата, па то мало промењено прихватише сви доцнпји научници словенски, н чешки, и руски, п пољски, 1ш н хрватски (Рачкп, Лагић. Маретић). () свему је томе опширније расправљао у Истор. Словена, овде даје само пзвод. Потврде своме мшпљењу налази у овом: а) цар западног дела Римске Пмперије, Макснмијан, назва се г. 286 Херкулијем; б) њему прииадаше горња Панонија т. .ј. данашња Хрватска, у коју он г. 295 пресели Карп(нд)е, којих је некп део већ и Аурелијан преселио: в) Константин је побркао Хераклија и Херкулија због сличности у именима; г) име Карпиди или Карни и по наставку (!) и по основи иотпуно је идентично средњевековном имену: СћагуаИ нли СћогмаП. У басћгеоАвГг-у тумачи тај преооражај према у лннгвистици познатнм ироменама гутурала к н х, лабцјала п, б, в. и. у наставку, дентала д н т. Како то лако протумачи, али како се то лако исто тако вероватним „лингвпстпчким тумачењем“ може н поколебатн! На нр. овако: Зна се да сс слов. х развило из с (то зна и г. Б.), а ето он сад наведе промену лабијала б п в, па шта биондајош сметало тврђењу да је име Хрват изведено од Србин („корен .је главно") кад се зна да је то један и исти народ, кад п визант. историчари реку ,Хрватп нлн друкче Србн“ н обратно У Остало што треба надовезало би ее према потреби — и теорија готова! — За Србе утврђује нисац ово: а) Са Карпима се 295 г. доселио и један део Сармата, који су долазили и 332 и 334 и одмах по смрти Атплиној и нропастн царгтва хунског 453 г.; б) Беука и Бабај, краљеви Сармата по Јорнанду, то су она два брата, два краља Србима, што пх спомиње Константнн; в) они Сармати, што становаху с обе стране Дунава и којнма 472 г. Готн отеше Београд, претцн су Србима; г) тако и они што им године за том отеше Готи Ниш; д) па н они што узнемираваху Готе