Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАфНЈА 299 488 г. на путу њихову у Ига.шју из Мезије кроз Срем п Нанони.ју; ђ) име Сарматн лингвистички је сасви.м идентпчно имсну Срби. Ту додаје да су Хрвати и Срби, т. ј. Карпи и Сармати, донелн у IIлприју — штокавштину, која се отада иочела мешати са старијим говором у Плирији, са чакавштином. У §асћге°Д81г-у тумачи ноетанак имена Срби из Сармати, позивајући се на иромену лабијала б и м додајући да је наставак (аћ) отпао. (Ех да је још знао да ге место Срби баш у Далмацијп забележило и Срми!) На да сад опет нема нрава који патриот хрватски, те, позивајући се на већ иоменуто х из с н промену лабијала, не изведе од Сармати — Сћаг\ а1л — Хрвати, који још не би ни наставка изгубили! А већ исторпјских потврда нашло би се ва.када. II тако би тим и таквим етнмологисањем сабравши и његове и моје изводе дошли најзад и до ове теорије: Карпиди = Сармати = Срби = Хрвати. Али збиља. баш да .је потпуно тачно оно што Б. каже о постанку имена Хрвати и Срби. тачно и необориво, чиме би он доказао оно друго, главно: да су Карни и Сармати Словени и претци Србима н Хрватима, а нс да еу пм само позајмили име каоно Свеви Словенима, што он засгупа? У четвртом додатку каже о глагољици ово: У време доласка Хрвата у данашњу им домовину (ирема горњем) имала је у Плирији једна буквица, ко.ја се звала глагољица. За св. Јероннма мисли да је поред латинског знао и народни језик у Илирији (чакавштину?), алп се не може доказатн да је на. њему што и написао. Ако је он, што је врло вероватно, имао каква нама непозната односа са глагољицом, у то.шко пре што је она и поникла у Илиријн, ииак јој он није творац, јер .је она постојала много пре њега. Ннје она поникла ни нз грчке буквице, ни одмах после смрти Јеронинове (Линхарт), ни у IX веку (Тајлор, Јагић). нити је поникла пз албанске (Гајтлер) — остала нзвођења (Абихт. Вондрак, Молер) спомиње у напомени, и Милерово надовезивање на авестичку буквицу као да му се највећма свнђа — него има нама непознато почело и резултат је постеиена развијања и преображавања, уз то је режормована и иопуњена доцнпјим додацима. У глагољици је већина (?) писмена ориенталских, која јој дају оригнналан, од грчке буквице различан, карактер. Оваква каква .је, на ирви се поглед види, да никако није могла постати у IX веку. (Богуславски и на другнм местима пресуђује по првом, општем ногледу, на пр. о аутохтонству јужних Словена према њиховим говорима). С.шчност у неким писменима с грчком и латинском буквицом не значи да .је глагољици иостала из њих, него да пм је свим трпма исто врело — Феничанска буквнца, а посредна